Podgorica, (MINA) - Strategija razvoja energetike pisana je za Crnu Goru-izvoznika struje privatnih kompanija, a ne radi nadoknaðivanje deficita, što je neprihvatljivo imajuæi u vidu turistièko-ekološko opredjeljenje države, ocijenio je predsjednik nevladine organizacije Grin Home /Green Home/ Darko Pajoviæ Pajoviæ je agenciji MINA kazao da taj dokument, o kojem je javna rasprava završena krajem avgusta, “ima mnogo ekološki neprihvatljivih rješenja”. “Njime se maksimalno favorizuju hidroenergetski izvori, a ne ukazuje se eksplicitno na ogranièenja i obaveze propisane evropskim direktivama koje se moraju implementirati kod novih, ali i kod veæ postojeæih hidroenergetskih objekata”, smatra on. Prema njegovim rijeèima, u strategiji je neophodno definisati usvajanje ekoloških standarda koje æe osigurati minimalan uticaj svih energetskih objekata na životnu sredinu. „Aspekt uticaja na životnu sredinu, onako kako je obraðen u dokumentu, ne polazi od obavezujuæih konvencija koje Crna Gora u buduænosti mora ispuniti u toj oblasti, kao što je Natura 2000”, kazao je Pajoviæ. On je ocijenio da bi gradnja hidroelektrana na Moraèi, predviðenih u Nacrtu strategije, prouzrokovala velike ekološke, socijalne i privredne štete, ne samo u kanjonu veæ i nizvodno - na zaštiæeno prirodne podruèje, „što su pokazale i studije stranih konsultanata prezentirane tokom javne rasprave". „Broj predviðenih hidroenergetskih objekata, njihova pozicija, nesklad izmeðu postojeæih podataka o potencijalu za alternativne izvore energije i onih koji su se našli u Nacrtu, nedovoljna posveæenost energetskoj efikasnosti kao najveæem ‘energetskom izvoru’ - samo su neki od nedostataka strategije”, pojasnio je Pajoviæ. On je precizirao da Strategija „prevashodno i dominantno - jedino rješenje vidi u gradnji brana, ignorišuæi pritom mnoga rješenja kojima se zadovoljava i energetski i ekološki interes”. Pajoviæ je kazao da se tokom javne rasprave o tom dokumentu, èulo „nikada više manipulacija na raèun ekologa i njihovih stavova”. „Èule su se tvrdnje da hidroelektrane pospješuju društveni razvoj u podruèju gdje se nalaze, da akumulaciona jezera ekološki oplemenjuju, da se energija vjetra i sunca ne mogu koristiti u Crnoj Gori, da ekolozi koèe društveni razvoj, uz obaveznu napomenu - da jedino Crna Gora ima 17 odsto iskorišæenosti hidropotencijala”, naveo je on. Pajoviæ je naglasio da je „potpuno neshvatljivo i nezabilježeno da su se ekološkim aspektom izgradnje novih hidroenergetskih objekata tokom javne rasprave najviše bavili - energetièari”. „Svako ko želi da vidi kako hidroenergetski objekti utièu i koliko pospješuju socijalni, turistièki i ekološki aspekt, neka posjeti Plužine i hidroakumulaciju na Pivi”, kazao je on. Tamo je, kako je naveo, „potopljen grad, raseljeni ljudi, ekonomska moæ stanovništva mala, a nema podataka šta se navodnjava iz te akumulacije - što je jedan od ‘važnih argumenata za’ izgradnju hidroelektrana”. „Ekološki aspekt je katastrofalan, jer je ta hidrocentrala potpuno prekinula kontakt izmeðu živog svijeta u vodi Pive sa jedne i druge strane brane. Zapravo poslije brane, vode praktièno i nema”, smatra Pajoviæ. Prema njegovim rijeèima, procenat iskorišæenosti se raèuna u odnosu na ukupan hidro-potencijal koji je moguæe iskoristiti, a ne u odnosu na stvarni, „što je takoðe jedna od manipulacija zagovornika gradnje brana. Procenat iskorišæenosti nije 17 odsto, nego mnogo više”. “Ekolozi stalno pozivaju da se pristupi smanjenju gubitaka putem primjene energetske efikasnosti i racionalizacije potrošnje energije, ali sem naèelne spremnosti nema pozitivnih pomaka u tom pravcu”, kazao je Pajoviæ. On smatra da „neko oèigledno ne želi rješavanje energetskih problema na bilo koji drugi naèin, sem gradnje novih hidroenergetskih objekata”. „To je isto kao da imate bure koje je sa svake strane probušeno. Umjesto da se pristupi krpljenju rupa, prvo se pristupa pojaèavanju pritiska vode, i tako ‘rješava problem punjenja bureta’, pojasnio je Pajoviæ. On je naveo da su Crna Gora ima enormne gubitke u proizvodnji i distribuciji struje, i da potrošaèi, ali i ‘proizvoðaèi’, rasipaju energiju”. “Studija energetske efikasnosti iz 2005. godine pokazuje da je u Crnoj Gori moguæa ušteda do 14 odsto sadašnje potrošnje. U brojkama, to je oko 40 milion EUR, ili 400 hiljada tona uglja, odnosno 40 odsto proizvodnje Termoelektrane Pljevlja”, precizirao je Pajoviæ. To je, kako je kazao, moguæe ostvariti bez ulaganja i u kratkom vremenskom roku, “mnogo kraæem nego što je gradnja bilo kog novog energetskog objekta”. “Upravo taj podatak govori o nezainteresovanosti ‘nekog’ da pokrene te procese na zadovoljstvo svih – graðana, zbog manjih raèuna za struju, države - manjim uvozom struje i gubicima, i prirode koja ostaje oèuvana”, naglasio je Pajoviæ. On je podsjetio da su se direktivama Evropske unije, èlanice obavezale da minumum 12 odsto domaæe potrošnje struje mora dolaziti iz alternativnih, ekološki prihvatljivih izvora energije do 2012. godine, odnosno 20 odsto do 2020. “U Crnoj Gori taj udio je nula”. “Evropska komisija je u avgustu prošle godine u dokumentu o energetskoj politici – ‘Zelenom papiru’, identifikovala tri glavna cilja koje strategija energetike mora ispuniti. Prvi je - da bude održiva i u skladu sa ekološki prihvatljivim oblicima energije”, naveo je Pajoviæ. Zbog svega toga je, kako je kazao, neophodno “na bazi èinjenica a ne manipulacija, vidjeti koliko struje imamo, koliko nedostaje i šta treba èiniti a da najmanje ugrozimo jedini pravi ekonomski resurs Crne Gore – prirodu”. "Moramo biti svjesni da sve što sada ‘pogrešno napravimo’, moraæemo ispravljati - bez obzira na cijenu, kada Evropa, standardi i pravila, o kojima ekolozi govore, budu naša realnost”, zakljuèio je Pajoviæ. (kraj) gop/isf