Podgorica, (MINA) – Ukljuèivanje partija koje se zalažu za èlanstvo u NATO, ali i onih koje se tome protive, od suštinske važnosti je u komunikaciji o evroatlantskim integracijama, ocijenila je direktor Centra za demokratsku tranzciju (CDT) Milica Kovaèeviæ. Prema njenim rijeèima, trenutno je apsurdna situacija da NATO integraciju podržava preko 60 odsto parlamentaraca i tek 30 odsto graðana. “To otvara pitanje zašto poslanici ne predstavljaju stavove graðana i da li partije uopšte na ovu temu komuniciraju sa svojom glasaèkom bazom. Osim toga, postavlja se pitanje da li partije uopšte rade na ispunjenju svojih programskih principa, ili se bave graðanima samo kada treba dobiti glasove na izborima”, kazala je Kovaèeviæ agenciji MINA. Ona smatra da je potencijalno èlanstvo Crne Gore u NATO savezu veoma bitna odluka koja æe uticati na sve buduæe generacije,” i zato je od suštinskog znaèaja da veæina graðana raspolaže sa dovoljno taènih i objektivnih informacija i da je u stanju da napravi informisan izbor po ovom pitanju”. Kovaèeviæ je kazala da cilj Vladine strategije nije samo poveæanje podrške, veæ i poveæanje informisanosti graðana o NATO integraciji, a istraživanja, kako je dodala, pokazuju da je oko 30 odsto graðana i dalje neopredijeljeno po ovom pitanju. “U ovakvoj situaciji je od suštinske važnosti da se u komunikaciju o evroatlantskim integracijama aktivnije ukljuèe i one partije koje se zalažu za èlanstvo u NATO, ali i one koje se tome protive. Uostalom, to je i osnovna demokratska funkcija partija – da uèestvuju u oblikovanju politièke volje graðana i posreduju izmeðu graðana i onih koji donose odluke”, rekla je ona. Kovaèeviæ je dodala da su zbog toga i podržavaoci i protivnici integracije odgovorni pred graðanima i da im moraju pomoæi u donošenju te komplikovane odluke. “Partije koje se programski zalažu za èlanstvo u NATO se moraju potruditi da graðanima objasne prednosti tog izbora. Takoðe, oni koji se protive u NATO moraju ponuditi alternativni spoljno-politièki i bezbjednosni koncept i objasniti graðanima njegove prednosti”,kazala je ona. Kovaèeviæ je ukazala da podrška javnosti nije jedini uslov za dobijanje poziva za èlanstvo. “Da bi Crna Gora dobila pozivnicu mora da ispuni i odreðene kriterijume iz oblasti vladavine prava, reforme vojske i reforma obavještajnih i bezbjednosnih službi, i to jednako može da bude razlog za izostanak pozivnice kao i nedovoljna javna podrška. Ako ispuni ove uslove, oèekuje se da Crna Gora dobije poziv na prvom NATO Samitu koji na dnevnom redu bude imao temu proširenja”, smatra ona. Kovaèeviæ je podsjetila da, što se tièe podrške javnosti, nigdje nije zapisano kolika ona taèno treba da bude, ali da æe se pri odluèivanju o pozivu za Crnu Goru sigurno detaljno analizirati i nivo podrške i nivo protivljenja i nivo informisanosti graðana, kao i posveæenost kljuènih aktera da se u ovoj oblasti ostvari napredak. “Ono što mi svakodnevno dobijamo u komunikaciji sa meðunarodnim predstavnicima je uvjeravanje da NATO neæe pozvati u èlanstvo državu èiji graðani to ne žele”, zakljuèila je ona. kraj) mib/žug