Pariz, (MINA-BUSINESS) - Francuski ekonomista Thomas Piketty smatra da je stvaranjem eurozone stvoreno èudovište, jer iako 19 zemalja ima zajednièku valutu, svaka od njih vodi samostalnu poresku i fiskalnu politiku, a to ne može da funkcioniše. "Imamo zajednièku valutu u 19 zemalja, ali svaka od njih ima sopstveni poreski sistem, a fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena. To ne može da funkcioniše. Stvaranjem eurozone stvorili smo èudovište", rekao je Piketty u intervjuu njemaèkom listu Špigl /der Spiegl/. Prije zajednièke valute, kako je podsjetio, države su mogle jednostavno da devalviraju svoje valute da bi bile konkurentnije, a Grèkoj je taj koncept, koji je efikasan, sada kao èlanici eurozone onemoguæen, prenosi B92. Piketty smatra da se Evropa u periodu krize ponijela potpuno katastrofalno. "Prije pet godina, SAD i Evropa imale su sliènu stopu nezaposlenosti i slièan nivo javnog duga. Meðutim, pet godina kasnije, prièa je drugaèija - nezaposlenost je u Evropi sve veæa, dok je u Americi u padu, evropska ekonomska aktivnost je ispod nivoa iz 2007. U Španiji i Italiji smanjena je deset odsto, a u Grèkoj èak 25 odsto", navodi Piketty. Èinjenica da su neke zemlje bile primorane da snize javne deficite u suviše kratkom roku, kako kaže, katastrofalno je uticala na privredni rast. "Mi, Evropljani, inaèe slabo organizovani, koristili smo politièke instrumente da riješimo finansijsku krizu koja je poèela u SAD, pa prerasla u dužnièku krizu, a onda, nažalost, u krizu povjerenja širom Evrope", dodao je Piketty. Prema njegovim rijeèima, jasno je da države ne mogu da smanje javni deficit ako njihove privrede ne bilježe rast. "Ne smijemo zaboraviti da ni Njemaèka ni Francuska, koje su 1945. bile u velikim dugovima, te dugove nijesu potpuno otplatile. Ipak, upravo te dvije zemlje sada poruèuju Evropljanima s juga kontinenta da moraju da otplate dugovanja do poslednjeg eura. To je istorijska amnezija i to sa veoma ozbiljnim posledicama", upozorava Piketty. Nova ljevièarska vlada u Atini, smatra on, neæe biti u stanju da sama riješi svoje probleme. Piketty je rekao da se Grci moraju obratiti Francuskoj, Njemaèkoj i Briselu, a da je Meðunarodni monetarni fond (MMF) još prije tri godine priznao da su mjere štednje otišle predaleko. "Nijesam èlan Syrize i ne podržavam tu stranku, samo pokušavam da analiziram situaciju u kojoj smo se našli", rekao je francuski ekonomista povodom komentara novinara Špigla da pomalo zvuèi kao grèki premijer Alexis Tsipras. Piketty naglašava takoðe da je vrijeme da se misli na nove generacije u Evropi. "Mnogima od njih je veoma teško da pronaðu posao. Treba li da im kažemo: Izvinite, ali vaše mame, tate, babe i ðedovi su krivi što za vas nema posla? Želimo li zaista da stvorimo model kolektivnog kažnjavanja mladih generacija? Takav sebièluk motivisan nacionalizmom me brine", navodi Piketty. On dodaje da je Pakt stabilnosti, kojim se èlanice eurozone obavezuju na fiskalnu disciplinu, prava katastrofa. "Postavljanje fiksnih pravila za buduæi deficit ne može da funkcioniše. Ne možete riješiti dužnièke probleme automatskim pravilima koja su uvijek ista, bez obzira na razlièite ekonomske uslove", poruèio je Piketty. Cjelokupan sistem pregovora izmeðu Brisela i vlada, kako tvrdi, ne funkcioniše. Zemlje poput Njemaèke se žale što se ne poštuju pravila deficita, dok Francuzi negoduju zbog zahtjeva koje im nameæe Brisel. "Mi Evropljani smo u nezavidnoj situaciji, a sitne strukturne reforme od kojih oèekujemo da pokrenu privredni rast neæe promijeniti ništa", smatra Piketty. On predlaže veæa ulaganja u obuku i obrazovanje mladih, kao i u istraživanja i inovacije. "Nije normalno da je 90 odsto najboljih svjetskih univerziteta u SAD, a naši najveæi mozgovi odlaze u inostranstvo. Amerikanci ulažu tri odsto bruto domaæeg prozivoda (BDP) u univerzitete, a mi oko jedan odsto, što je osnovni razlog zašto oni napreduju mnogo brže od nas", rekao je Piketty. On napominje da su Evropi potrebni fiskalna unija i usklaðivanje budžeta, kao i zajednièki fond za otplatu dugovanja u eurozoni, kao što je onaj koji je predložio Njemaèki savjet ekonomskih struènjaka. Svaka zemlja bi, kako je rekao, bila odgovorna za svoj dio ukupnog duga, odnosno Njemci ne bi otplaæivali stare dugove Italijana i obrnuto, ali bi postojale jedinstvene kamatne stope na euroobveznice, koje bi se upotrebljavale za refinansiranje dugovanja. (kraj) dmv/bvm