Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Centralna banka Crne Gore (CBCG) dostavila je danas medijima prepisku predsjednika Savjeta Ljubiše Krgoviæa i guvernera Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mlaðana Dinkiæa u vezi sa uspostavljanjem platnog prometa izmeðu dvije Republike. Integralni test juèerašnje prepiske glasi: Vezano za razgovore, koje smo u Dubrovniku minister finansija Miroslav Ivaniševiæ i ja imali sa Vama i srspkim ministroim finansija Goranom Pitiæem, u prilogu Vam šaljem Predlog sa konceptom koji sam tada izložio. NBJ i CBCG su u procesu revidiranja regulatornog okvira za platni sistem izmeðu Srbije i Crne Gore. Cilj je poboljšanje operativnosti unutrašnjeg tržišta obezbjeðivanjem efikasnih, jeftinih i sigurnih usluga1 meðurepublièkog platnog sistema, uz oèuvanje integriteta pojedinaènih monetarnih sistema2. Centralna banka Srbije i Crne Gore su pripremile predloge za rješavanje ovog pitanja: Predlog NBJ se zasniva na ranžmanu bilateralnih korespondentnih raèuna koji treba da se uspostave izmeðu banaka. Predlog CBCG se zasniva na implementaciji namjenskog klirinškog i obraèunskog sistema izmeðu Srbije i Crne Gore. Kvalitet ovih predloga se može odrediti u odnosu na: Kriterijume platnog sistema (mora biti siguran, efikasan i jeftin) Pitanje devizne kontrole (ne smije ugroziti integritet monetarnih sistema) Osnovna polazišta: 1. Aranžmani bilateralnih korespodentnih raèuna izmeðu banke uopšte se nisu pokazali dobrim na jedinstvenom tržištu Evropske Unije, tako da najvjerovanije neæe biti bolje ni u sluèaju Srbije i Crne Gore. Adekvatno organizovan klirinški/obraèunski sistem æe bolje zadovoljiti navedene ciljeve. 2. Sa druge strane, prednost aranžmana korespodentnih bilateralnih raèuna je u tome što se brzo i lako implementiraju. Takoðe je specifièno da centralne banke nisu obavezne da preduzimaju razvojne inicijative osim da uspostave regulatorni okvir. Centralne banke takoðe mogu da izbjegnu direktno operativno ukljuèivanje u obavljanje meðurepublièkog platnog sistema. 3. Prihvatljiv je pristup da se ovo pitanje riješava u dvije faze. Aranžmani korespodentnih raèuna se mogu odmah ustanoviti. Ali istovremeno treba poèeti sa radom na razvoju klirinškog/obraèunskog sistema. Banke æe prirodno za svoje poslovanje poèeti da koriste nove usluge èim budu dostupne. Prva faza predstavlja znaèajan pomak u odnosu na postojeæe kanale za meðurepublièka plaæanja izmeðu Srbije i Crne Gore, dok æe se u toku druge faze ispuniti rokovi i uslovi iz EU Direktive 2560/2001. 4. Devizna kontrola predstavlja posebno pitanje. Kljuèna pravila režima devizne kontrole se primjenjuju bez obzira da li se plaæanje procesuira kroz kanale korespodentnih raèuna kroz klirinški sistem. 5. Režim devizne kontrole u Crnoj Gori je veæ relativno liberalan. Nova odluka Centralne banke o plaæanjima prema inostranstvu je u proceduri, i njome æe se ukinuti praktièno sva preostala ogranièenja u vezi sa držanjem raèuna, i plaæanjima u devizama (novembar 2002.) 6. Još nije voðen razgovor o politici i roku NBJ za ukidanje režima dinarske devizne kontrole – u smislu ovog dokumenta mora se poæi od pretpostavke da NBJ namjerava da zadrži režim dinarske devizne kontrole bar z aneki srednjeroèni period. 7. Oèigledno je da »crnogorski« euro nema karakteristike koje bi ga izdvojile od ostalih eura, i ne može se tretirati drugaèije nego kao strana valuta iz perspektive režima dinarske devizne kontrole. 8. Postignut je dogovor da nijedan od valuta ne može steæi status »eksluzivne valute« na internom tržištu. 9. Neizvjesnot i zabrinutost u vezi moguæih poremeæaja u monetarnim sistemima Srbije i Crne Core bili bi znatno manji da postoji veæa sloboda (tj, da devizna kontrola uopšte ne postoji ni u Srbiji ni Crnoj Gori). 10. Sigurnost i povjerenje banaka nosilaca platnog sistema su važni za funkcionisanje svih platnih aranžmana. NBJ i dalje drži sedam miliona eura akcionarskih sredstava crnogorskih banaka. Ovo pitanje koje možda djeluje nevezano za tematsku problematiku, predstavlja glavnu prepreku ponovnog uspostavljanja kooperativnih poslovnih odnosa za ove banke. Ukidanje devizne kontrole: U Crnoj Gori, sva preostala devizna kontrola æe se ukinuti brzom ratifikacijom Odluke Centralne banke o platnom sistemu prema inostranstvu. NBJ treba da obavijesti CBCG o politici / ili roku ukidanja režima dinarske devizne kontrole. Brza implementacija bilateralnih korespodentnih raèuna: Banke iz Srbije i Crne Gore mogu bez odlaganja otvoriti meðusobne korespodentne raèune, u eurima i dinarima. Banke æe procesuirati plaæanja u valuti u skladu sa instrukcijom klijenta. Crnogorske banke mogu poèeti sa deviznim operacijama u dinarima bez odlaganja, a u skladu sa relevantnim normama bankarske kontrole. NBJ æe obezbijeðivati devizne usluge crnogorskim bankama, kako bi im omoguæila da se brzo i efikasno oslobaðaju viška dinara i na taj naèin ogranièavaju dinarski devizni rizik. Centralne banke Srbije i Crne Gore æe pratiti svoje monetarne sisteme u cilju identifikovanja moguæih anomalija, i sprovodiæe svoja ovlašæenja u preduzimanju korektivnih mjera ukoliko bude potrebno. Uslovi: Razrješavanje pitanja èlanstva CBCG i SWIFT-u, kao i èlanstvo crnogorskih banaka uz korišæenje CBCG kao licencnog organa. Razrješavanje pitanja sedam miliona EUR akcionarskih sredstava crnogorskih banaka koje drži NBJ. NBJ i CBCG se obavezuju da brzo razviju i implementaciju namjenski klirinški/obraèunski sistem. Sistem æe biti projektovan tako da bude efikasan, jeftin i siguran u skladu sa EU i drugim meðunarodnim standardima i presedanima. NBJ i CBCG æe zajednièki preduzeti inicijativu za promovisanje rapidne implementacije, ali æe i poslovne banke uèestvovati u procesu odluèivanja kao i u radnim grupama za tehnièka pitanja – uèešæe æe organizovati Udruženje bankara. Klirinški/obraèunski sistem neæe predstavljati monopol kojem je dat zakonski okvir, i ne oèekuje se da se preko njega obavlja 100 posto prometa meðurepublièkih plaæanja u okviru »internog tržišta«. Biæe projektovan takod a najveæi dio prometa obavlja veoma efikasno i jeftino, a ne i da bude prihvatljiv za svaki moguæi sluèaj. Sistem æe procesuirati samo kreditne transfere (bar u poèetku). Formati SWIFT poruka æe se koristiti u svim sluèajevima. Mogu se koristiti SWIFT NET i /ili neki drugi sistem elektronskih usluga – što je pitanje dogovora izmeðu rukovodilaca u toku rješavanja tehnièkog aspekta. Umjesto stvaranja potpuno nove tehnièke infrastrukture i procedura, domaæi platni sistem u Srbiji i Crnoj Gori æe se koristiti za proširenje klirinškog/obraèunskog sistema na poslovanje banke, a namjenski klirinški/obraèunski sistem za najveæi dio plaæanja æe funkcionisati po dogovoru izmeðu NBJ i CBCG. Dok je jasno koja je prednost da meðu-bankarski obraèun ide preko odgovrajuæe centralne banke (preko domaæeg platnog sistema), kuda usmjeriti najveæi dio kliring fajlova je samo pitanje praktiène efikasnosti, i riješiæe se prilikom rješavanja tehnièkog aspekta. U toku prelaznog perioda, dok ukidanja režima dinarske devizne kontrole, domaæi dio svih plaæanja izmeðu republika koja se procesuiraju u sistemu biæe u domaæoj valuti, a strani dio æe biit u stranoj valuti. Centralne banke æe obavljati devizne operacije i utvrðivati tržišnu stopu po kojoj æe se plaæanje konvertovati iz jedne valute u drugu, i obraèunavati neto dnevne devizne pozicije koje nastaju izmeðu dvije centralne banke. (kraj) kmh