Beograd, (MINA-BUSINESS) - U Srbiji i Crnoj Gori veæ su poèele pripreme za ostavinsku raspravu, a stavovi zvaniène Podgorice i Beograd govore da bi sukcesija mogla da se završi u atmosferi obostranog razumijevanja. Novosadski Dnevnik piše da predsjednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica smatra da u tom poslu ne bi trebalo da bude ozbiljnijih problema. O pravima i obavezama država èlanica prema meðunarodnim finansijskim institucijama naredne sedmice razgovaraæe i šefovi poslanièkih grupa u skupštini Srbije i Crne Gore na konsultacijama. Predsjednik Odbora za finansije u Skupštini Verica Kolanoviæ oèekuje da æe u zajedniènom i tolerantnom dijalogu biti riješeni novonastali dnosi u korist svih graðana Srbije i Crne Gore. Suštinski, sukcesija se svodi na meðusobnu podjelu prava i obaveza dosadašnjih èlanica državne zajednice SCG. Ostavinski proces država nastalih iz nekadašnje SFRJ trajao je duže od decenije. Razgovori su poèeli 1991. godine i trajali do 25. maja 2001. kada je u Beèu usaglašen tekst sporazuma. Ministri inostranih poslova potpisali su ga 29. juna 2001. ali se na njegovu pravosnažnost moralo èekati sve do 2. juna 2004. kada je ratifikovan u parlamentima svih zainteresovanih država. Put je bio trnovit, jer je s jedne strane stajala nepopustljivost Miloševiæevog režima, a druge pomalo neodmereni zahtjevi ostalih sukcesora. Procjenjivalo se da u Bazelu u Banci za meðunarodna poravnanja (BIS) leži izmeðu 700 miliona i milijarde USD u zlatu i devizama. Devizne rezerve bivše SFRJ procjenjivale su se na 5,5 milijardi USD, državne nekretnine u inostranstvu na 250 miliona USD, a imovina JNA na oko 70 milijardi. Badenterova komisija je septembra 1996. imovinu savezne države procijenila na 60 milijardi USD, a ukupne devizne i zlatne rezerve na približno milijardu. Poslije demokratskih promjena u Srbiji 2000. godine i oživljavanja pregovora polako se dolazi do konaènog rješenja. Prvo je, nakon teških rasprava, prihvaæeno stanovište koje je zastupala delegacija SCG, a ono je polazilo od toga da se “dijeli samo ono što fizièki postoji u toku pregovora”. Pokazalo se da je saldo znatno skromniji od onog na koji su se pozivale države sukcesori. Na raèunu u Bazelu je bilo 70,18 miliona USD, zamrznutih 369,7 miliona deviza na raèunima stranih banaka, dok je prema procjenama Narodne banke Jugoslavije u mješovitim bankama bilo 645,5 miliona USD. Na stolu se nalazilo i zlato vrijedno 43 hiljade USD, èiju je raspodjelu naložila Tripartitna komisija, pozitivan saldo na državnom klirinškom raèunu od 1,25 milijardi USD, udio SFRJ u akcijskom kapitalu JUBMES banke, prije nego što se transformisala u komercijalnu i državne nekretnine u inostranstvu. Nezavisni eksperti su procijenili da je SFRJ posedovala 123 objekta i zemljišta èija je vrijednost 1992. iznosila 271,1 miliona USD. Kao kljuè za raspodjelu poslužile su kvote država nasljednica u Meðunarodnom monetarnom fondu (MMF). Saveznoj republici Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori pripalo je 36,52 odsto, Hrvatskoj 28,49 odsto, Sloveniji 16,39 odsto, BiH 13,2 procenta, a Makedoniji 5,4 odsto. Na stolu za ostavinsku raspravu Srbije i Crne Gore mogla bi se naæi tri krupna pitanja. Ako je SRJ od zlatnih i deviznih rezervi u Banci za meðunarodna poravnanja pripalo 25,62 miliona USD ili 36,52 odsto, onda Crna Gora može da raèuna na 5,88 odsto te sume, jer je to kljuè utanaèen sa MMF-om. Takav mehanizam æe se, verovatno, primeniti i pri raspodjeli monetarnog zlata NBJ, ali æe Crna Gora moæi da raèuna na podjelu samo onih deviza kojima je zajednièka država raspolagala u trenutku kada se Podgorica iskljuèila iz jedinstvenog monetarnog sistema, a procjenjuje se da je rijeè o 300 miliona USD. Na kraju ostaju ambasade, odnosno nekretnine SCG u inostranstvu. Za pretpostaviti je da i tu Crna Gora može da raèuna na svojih 5,88 odsto. Meðutim, kako su se ostali sukcesori tokom razgovora u Beèu saglasili da SRJ ima prva pravo izbora, onda bi se i u ovom sluèaju, jer je Srbija država nasljednica SCG, mogao oèekivati isti postupak, piše Dnevnik. (kraj) kmh