Zagreb, (MINA-BUSINESS) – U Zagrebu i Ljubljani, u razmaku od samo 12 dana, potpisana su dva ugovora èija bi realizacija u narednih nekoliko godina trebalo u potpunosti da promijeni sliku naftnog biznisa na podruèju bivše Jugoslavije, ali i šire na Balkanu. Multinacionalni divovi u prodaji nafte i njenih preraðevina MOL i Lukoil zajedno sa svojim partnerima Inom i Petrolom vodiæe tržišni rat za benzinske pumpe i proizvodnju nafte, piše Jutarnji list. Prvo su 28. avgusta u Ljubljani predsjednik Uprave Petrola Marko Kryzanowski i predsjednik Uprave Lukoila Vagit Alekperov potpisali okvirni sporazum o osnivanju zajednièkog preduzeæa za prodaju naftnih proizvoda pod imenom Petrol-Lukoil. Namjera tog preduzeæa, koje bi se trebalo da bude osnovano do kraja godine, je prodaja naftnih proizvoda na podruèju srednje i jugoistoène Evrope. U njihovom vlasništvu biæe 565 benzinskih pumpi odnosno najveæa mreža na Balkanu. U zajednièkom preduzeæu Petrol æe imati 51 odsto, a Lukoil 49 odsto vlasništva. Prema potpisanom predugovoru, Petrol æe unijeti cjelokupnu maloprodajnu mrežu u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji i rafineriju nafte u Lendavi. Lukoil donosi firme Lukoil-Beograd i Lukoil-Makedonija. Prema objavljenim planovima, zajednièko preduzeæe do 2009. godine bi u regionu trebalo da ima preko 1,2 hiljade pumi i da ostvari 4,5 milijarde EUR prihoda, odnosno 75 milijuna EUR dobiti. Preko Slovenije je ruski naftni magnat dobio ulaz u srednju Evropu, a Petrol sigurno snabdijevanje naftom i tržište jugoistoène Evrope. U cijeloj prièi izuzetno je važna privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS). Prema srpskim izvorima, predsjednik Srbije Vojislav Koštunica nedavno je ruskom predsjedniku Putinu obeæao da æe, ako Rusija vetom u Savjetu bezbjednosti sprijeèi glasanje o nezavisnosti Kosova, NIS dobiti ruska kompanija, odnosno Lukoil, koji je 2003. godine postao veæinski vlasnik Beopetrola. Nešto južnije od Ljubljane, u Sarajevu, 8. septembra je potpisan ugovor o dokapitalizaciji Energopetrola, èime je konzorcijum INA-MOL postao vlasnik 67 odsto njegovog vlasništva, odnosno 65 benzinskih pumpi i dvije upravne zgrade, za što je platio nešto više od 30 miliona EUR. Osim toga, Vladi Federacije je na ime prava za dokapitalizaciju plaæeno 5,1 miliona EUR, dok æe u naredne tri godine u razvoj firme biti uloženo još 75 miliona. Potpisom ugovora Ina-MOL je postao vlasnik i ukupno 530 benzinskih pumpi na prostoru bivše Jugoslavije, od èega je najviše u Hrvatskoj - 413. U INA-i sada još ne žele da objave taktiku borbe protiv Lukoila i Petrola ali naglašavaju da žele da budu glavni igraè u jugoistoènoj Evropi, za što imaju poziciju i najbolje uslove. (kraj) kmh