Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Premijeri osam zemalja jugoistoène Evrope poèinju danas u Bukureštu pregovore o multilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini proširenjem Srednjevropske zone slobodne trgovine (CEFTA) na još èetiri èlanice. Sastanku æe prisustvovati i predsjednik crnogorske Vlade Milo Ðukanoviæ. Ideju o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine snažno podržava Evropska unija i Pakt o stabilnosti jugoistoène Evrope. Na predlog Hrvatske, prihvaæeno je da se to uèini kroz proširenje CEFTA-e na preostale zemlje koje do sada nijesu bile obuhvaæene tim sporazumom o slobodnoj trgovini. Èlanice CEFTA-e su sada Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Makedonija, a do kraja godine u nju bi trebalo da uðu Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Albanija i Moldavija. Bugarska i Rumunija æe iziæi iz CEFTA-e odmah nakon ulaska u EU-u 1. janaura naredne ili 2008. godine. CEFTA, osnovana 1992. obuhvaæala je i zemlje koje su 2004. godine ušle u Evropsku uniju. Evropska komisija istièe da podržava stvaranje jedinstvene zone slobodne trgovine u jugoistoènoj Evropi, ali da ona neæe direktno uèestvovati u pregovorima. "Aktivno podržavamo ideju o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, ali to neæe uticati na naše odnose sa zemljama zapadnog Balkana, koji ostaju bilateralni, na osnovu dostignuæa svake od njih"", rekao je izvor Komisije. Multilateralni sporazum bi trebalo da bude potpisan do kraja ove godine, a stupio bi na snagu do kraja naredne. On æe zamijeniti 31 postojeæi bilateralni sporazum zakljuèen izmeðu tih zemalja. Da bi se CEFTA mogla proširiti, uèesnici æe morati da ublaže pristupna pravila, tako da se više neæe tražiti èlanstvo u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) ni institucionalizovani odnos s EU, što je dosad bio sluèaj. Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora nijesu èlanice STO-a, a nemaju ni potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU-om. Nova CEFTA pokrivaæe regionalnu trgovinu robom i uslugama, zaštitu intelektualne svojine, tržišnu utakmicu i javne nabavke. Jedinstveni set pravila trebalo bi, prema ocjenama Komisije i Pakta o stabilnosti, da budu primamljiviji za strane investitore. Od 2001. godine zemlje jugoistoène Evrope meðusobno su potpisale 31 bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini. Prema podacima Evropske komisije, sprovoðenje tih sporazuma dovelo je do znatnog poveæanja trgovine u regionu. U Evropskoj uniji se slažu da postoji još potencijala za obim trgovine kako unutar regije, tako i s ostalim zemljama svijetom. Od 2001. do prošle godine trgovinska razmjena izmeðu tih zemalja i EU-a poveæana je za 53 odsto s 52 na 80 milijardi EUR. (kraj) kmh