Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Kombinat aluminijuma (KAP), kao kompanija u teškoæama, koristi državnu pomoæ u obliku i kolièini koje tek treba jasno utvrditi, ocijenili su predstavnici Evropske komisije (EK) i dodali da dugoroèna održivost preduzeæa zavisi od plana restrukturiranja. »Moraju se poštovati pravila EU i zahtjevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kada je rijeè pomoæi za prestrukturiranje. Potrebno je donijeti plan restrukturiranja kako bi se povratila dugoroèna održivost i preduzeti kompenzatorne mjere za smanjenje uticaja pomoæi na konkurenciju«, navodi se u izvještaju EK o analitièkom pregledu usklaðenosti crnogorskog zakonodavstva u oblasti politike konkurencije, koji je objavilo crnogorsko Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija. Predstavnici EK su naveli da bi doprinos novog investitora iz sopstvenih sredstava trebalo da bude realan i znaèajan. Oni su od nadležnih tražili da preduzmu hitne mjere i redovno obavještavaju EK o dešavanjima u KAP-u, s obzirom na uticaj koji ta kompanija ima na privredu Crne Gore. U EK smatraju da nalaženje konaènog rješenja za složenu ekonomsku situaciju u KAP-u ostaje kritièno pitanje, s obzirom na to da je KAP dužan 350 miliona EUR, bilježi gubitke i predstavlja rizik po javne finansije. Komisija je primjer KAP-a navela u okviru analize usklaðenost crnogorskog zakonodavstva u dijelu koji se odnosi na ostala pravila o državnoj pomoæi sa evropskim. EK je ocijenila da crnogorsko zakonodavstvo u toj oblasti nije potpuno i nije usklaðeno sa pravnom tekovinom EU. Iz EK su podsjetili da je KAP, na koji se odnosi 51 odsto izvoza i sa godišnjom proizvodnjom 120 hiljada tona aluminijuma, najveæe crnogorsko industrijsko preduzeæe. Fabrika je, kako su dodali, glavni akter nacionalne ekonomije i kljuèni poslovni partner drugim važnim kompanijama. KAP, u koji je poèetkom jula uveden steèaj, djelimièno je privatizovan 2005. godine, kada je je 65,5 odsto udjela prodato Centralnoevropskoj aluminijumskoj kompaniji (CEAC), koja je dio ruske En plus grupe. »Globalna ekonomska kriza i nepovoljna kretanja na svjetskom tržištu metala nepovoljno su uticali na KAP. Proizvodnja je 2008. i 2009. godine znaèajno smanjena, pa je fabrika poslovala sa gubitkom«, navodi se u Izvještaju. Iz EK su podsjetili da je 2009. godine dogovoreno da država otkupi 29,4 odsto udjela u KAP-u i 31,5 odsto u Rudnicima boksita u zamjenu za državne garancije. Vlada je, osim toga, potvrdila obavezu da do kraja prošle godine subvencionira kompaniju prilikom nabavka elektriène energije. Crnogorska Skupština je u aprilu prošle godine tražila od Vlade da racionalizuje »bolešljivu« kompaniju i realizuje sredstva obezbjeðenja za kredit za koji je država garantovala, nakon što CEAC to nije ispoštovao. Predstavnici EK smatraju da crnogorsko zakonodavstvo u oblasti fiskalne pomoæi i direktnog oporezivanja biznisa nije usklaðeno s pravnim tekovinama EU. Oni su dodali da pravnu osnovu za dodjelu nekompatibilne fiskalne pomoæi pružaju èetiri zakona - o porezu na dohodak graðana, dobiti preduzeæa, biznis i slobodnim zonama. »Zakoni o porezu na dohodak fizièkih lica i dobit pravnih pružaju zakonsku osnovu za potpuno izuzeæe od poreza na dobit u periodu od osam godina za novoosnovana preduzeæa u nerazvijenim opštinama«, navodi se u Izvještaju. To izuzeæe, kako se dodaje, nije u skladu sa pravnim tekovinama EU ukoliko predstavlja pomoæ za tekuæe poslovanje, nije jasno povezano sa ciljem politike i nije proporcionalno. Zakon o biznis zonama pruža zakonsku osnovu za dodjelu pomoæi za tekuæe poslovanje bez jasne veze sa bilo kojim ciljem regionalnog razvoja ili zapošljavanja. »Èini se da taj Zakon ne poštuje pravilo proporcionalnosti«, poruèili su iz EK. Oni su dodali i za Zakon o slobodnim zonama nema cilj politike i da se poreska izuzeæa u njemu moraju uskladiti s pravnom tekovinom EU. »Imajuæi u vidu steèena prava korisnika, što su šeme pomoæi duže na snazi to æe biti teže riješiti situaciju. Crna Gora mora hitno uskladiti postojeæe šeme fiskalne pomoæi sa pravnim tekovinama EU. Svaka šema fiskalne pomoæi koju Crna Gora od sad usvoji mora biti usklaðena s pravnom tekovinom EU«, navodi se u Izvještaju. Predstavnici EK smatraju da crnogorsko zakonodavstvo nije usklaðeno sa evropskim kada je rijeè o proceduralnim propisima u oblasti državne pomoæi, zbog èega je neophodno znaèajno dodatno usklaðivanje. »Postojeæi sistem kontrole nije dovoljan, naroèito kada se radi o ovlašæenju Skupštine da odbaci odluku Agencije za kontrolu državne pomoæi«, kazali su iz EK i dodali da bi Crna Gora trebalo da sprovodi pravilnu kontrolu državne pomoæi. Oni su poruèili da se uslovi za dodjelu regionalne pomoæi moraju uskladiti s evropskim zakonodavstvom. »Naroèito su nepotpune odredbe o dodjeli državne pomoæi velikim investicionim projektima. Takoðe, opseg pomoæi za tekuæe poslovanje se mora ogranièiti na smanjenje vanrednih i važnih regionalnih teškoæa«, navodi se u Izvještaju. Predstavnici EK smatraju da je uslove za dodjelu pomoæi za istraživanje i razvoj potrebno uskladiti s evropskim i da se u propise moraju unijeti odredbe o javnom finansiranju privrednih aktivnosti koje sprovode istraživaèke organizacije. Oni su ocijenili da crnogorsko zakonodavstvo kada je rijeè o pravilima o pomoæi za životnu sredinu nepotpuno i neusklaðeno s evropskim. Odredbe o dodjeli državne pomoæi za poveæanje nivoa i standarda zaštite životne sredine, državne pomoæi za ulaganja u štednju energije, upravljanje otpadom i sanaciju zagaðenih podruèja potrebno je, kako tvrde,dodatno razviti u skladu s pravnim tekovinama EU. U EK smatraju da bi, kada je rijeè o pravilima o pomoæi malim i srednjim preduzeæima, njihova definicija trebalo da napravi razliku izmeðu malih i srednjih i firmi koje èine dio grupe. »Nedostaju i definicije partnerskih preduzeæa i povezanih preduzeæa«, naveli su iz EK. Oni su poruèili i da crnogorsko zakonodavstvo u oblasti pravila o referentnim, odnosno diskontnim stopama i povraæaju kamatne stope i državnim garancijama, nije usklaðeno sa evropskim . »Crnogorski sistem je potrebno dodatno razraditi i precizno definisati metodologije za utvrðivanje pravilnih referentnih stopa kako bi crnogorski organi mogli pravilno primjenjivati propise«, kazali su predstavnici EK. Oni su dodali i da privremena pravila kao odgovor na ekonomsku i finansijsku krizu ne predstavljaju razlog za zabrinutost, s obzirom na to da je njima istekao ili æe uskoro isteæi rok primjene. Iz EK su naveli i da je crnogorsko zakonodavstvo kada je rijeè o pomoæi za sanaciju i prestrukturiranje prilièno nepotpuno i neusklaðeno s evropskim. »Odredbe se moraju dopuniti metodom obraèuna dozvoljenog iznosa pomoæi za sanaciju, posebnim pravilima o prihvatljivosti, jasnom razlikom izmeðu mjera prestrukturiranja i kompenzatornih mjera, moguænošæu donošenja šema pomoæi za sanaciju i prestrukturiranje za mala i srednja preduzeæa i preciznijom definicijom vanrednih okolnosti za neprimjenu naèela jednokratnosti pomoæi«, navodi se u Izvještaju. Predstavnici EK smatraju i da su administrativni kapaciteti u oblasti državne pomoæi nijesu dovoljni. »Agenciji za kontrolu državne pomoæi hitno je potreban dodatni kvalifikovani kadar kako bi mogla preuzeti predstojeæi poveæani obim posla i postiæi dobre rezultate u sprovoðenju«, saopštili su iz EK. Znanje državnih službenika i administrativnog kadra u ministarstvima i tijelima koja se bave pitanjima državne pomoæi, kako smatraju, nije adekvatno. (kraj) nar/bvm