Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Crna Gora i ostale države zapadnog Balkana mogu računati na svu političku podršku Evropske unije EU u kontekstu infrastrukturnog razvoja, poručila je Evropska komesarka za transport Violeta Bulc u razgovoru sa ministrom saobraćaja i pomorstva Ivanom Brajovićem. Crnogorska delegacija na čelu sa Brajovićem boravi u dvodnevnoj posjeti Ljubljani, gdje prisustvovuje sastanku o transportnim izazovima i saradnji EU i zapadnog Balkana i Regionalnoj konferenciji sa temom mobilisanja javnih i privatnih finansijskih sredstava za potrebe realizacije projekata iz oblasti saobraćaja, u okviru Instrumenata za povezivanje Evrope i Evropskog fonda za strateška ulaganja. Kako je saopšteno iz Ministarstva, Brajović je istakao da je Crna Gora, nakon uspostavljanja Nacionalne investicione komisije, u februaru prošle godine, i nakon više rundi konsultacija na različitim nivoima, koji su pratili inicijativu Agende povezivanja, u junu iste godine i potvrdila Glavnu mrežu na njenoj teritoriji. Glavna mreža se, kako je kazao, sastoji od po dva ključna putna i željeznička koridora - autoput Bar-Boljare, jadransko-jonski koridor, zatim željeznički koridor koji spaja luku Bar sa granicom sa Srbijom, i željeznički koridor Podgorica-Tirana koji spaja glavne gradove Crne Gore i Albanije. “Horizont realizacije do 2030. godine je već svima poznat, a prihvaćen je po ugledu na matodologiju koja je primijenjena na Trans-evropsku transportnu mrežu”, kazao je Brajović. On se, kako je saopšteno iz Ministarstva, na marginama Regionalne konferencije o investicionom planu za Evropu u Ljubljanisastao sa Bulc, sa kojom je razgovarao o pitanjima finansiranja infrastrukturnih projekata koji su od strateškog značaja i interesa za održivi ekonomski razvoj Crne Gore. Brajović je informisao Bulc informisao o tendenciji razvoja dalje rekonstrukcije željezničke pruge Bar-Beograd. On se osvrnuo na putnu infrastrukturu, prioritetno na davanje podrške kroz WBIF tehničku pomoć za pripremu idejnih projekata za dionice autoputa Bar-Boljare: Mateševo-Andrijevica i obilaznica oko Podgorice, i što brže operacionalizacije odobrenog granta u iznosu od 20 miliona EUR za željeznički projekat dodijeljen na Beckom samitu u avgustu prošle godine, kao i grant u visini od 3,5 miliona EUR za izradu studije izvodljivosti za jadransko-jonski koridor kroz Crnu Goru i Albaniju. Brajović je, kako se navodi, apostrofirao i važnost dalje izrade tehničke dokumentacije za potrebu rekonstrukcije puta granične dionice sa BIH, šćepan polje-Plužine. On je informisao Bulc i o specifikacijama i napretku prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare. Sagovornici su, kako je saopšteno, posebnu pažnju posvetili pitanju razvoja privatno-javnog partnerstva i kombinovanim modelima finansiranja, koji su bili u fokusu uvodnog izlaganja Bulc na plenarnoj sesiji, koje se odnosilo na Investicioni plan Evropske komisije za Evropu poznat kao "Junkerov plan" ili "Plan ulaganja u infrastrukturu u EU". “Bulc je naglasila da Crna Gora i ostale države Zapadnog Balkana mogu računati na svu političku podršku EU u kontekstu infrastrukturnog razvoja ovog dijela Evrope, i podstakla zemlje regiona na bolju i sadržajniju saradnju po pitanjima od zajedničkog interesa”, kaže se u saopštenju. Ona je apostrofirala značaj segmenta bezbjednosti puteva, i pozvala Brajovića da govori na narednoj konferenciji sa tom tematikom, u organizaciji Evropske komisije. “Gdje bi Crnu Goru predstavio kao pozitivan primjer u regionu u kontekstu napretka u oblasti bezbjednosti saobraćaja, smanjivanja stope nesreća sa smrtnim ishodima/stope smrtnosti prouzrokovane saobraćajnim nesrećama”, kaže se u saopštenju. Brajović je nakon sastanka sa Bulc rekao da je, zajedno sa kolegama iz zapadnog Balkana, predočio glavne saobraćajne projekte kojima je posvećena Crna Gora, i koje namjerava da realizuje do 2030. godine. “Takođe, bila je prilika da se razgovara o načinu finansiranja tih projekata, uz posebno upozorenje, i moje i mojih kolega, da smo prilično iscrpili mogućnosti za realizaciju tih projekata kroz kreditna zaduženja sa državnim garancijama", kazao je Brajović. On je dodao da gotovo sve zemlje zapadnog Balkana moraju da traže druge načine za finansiranje svojih kapitalnih projekata i u saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi, i dodao da je veoma važno to što je dio konferencije bio posvećen priči o načinima za privatno-javno partnerstvo. Brajović je, kako se navodi u saopštenju, skrenuo pažnju na to da bi evropski partneri trebalo da što više i sa jeftinijim novcem finansiraju kapitalne projekte u regionu zapadnog Balkana, kako on ne bi bio crna rupa u saobraćajnoj infrastrukturi Evrope. Bilateralnom susretu Brajovića i Bulc su prisustvovali i generalnia direktorka Direktorata za državne puteveu Ministarstvu saobraćaja i pomorstva Angelina Živković i ambasador Crne Gore u Sloveniji Miomir Mugoša. (kraj) gop