Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pregovaraèko poglavlje 21 - Trans-evropske mreže predstavlja šansu za obezbjeðivanje dodatnih sredstava iz evropskih fondova za unaprijeðenje saobraæajne infrastrukture i stvaranje vizije o povezivanju Crne Gore sa ostatkom kontinenta, saopštio je glavni pregovaraè, Aleksandar Andrija Pejoviæ. „Predstoji nam rad na definisanju prioriteta i dobroj administrativnoj pripremi. Ovo poglavlje nije obaveza, veæ šansa da doðemo do sredstava EU, ali i da stvorimo viziju kako povezati Crnu Goru sa ostatkom kontinenta“, rekao je Pejoviæ na javnoj debati o poglavlju 21, koju su organizovali Kancelarija glavnog pregovaraèa, Delegacija EU u Crnoj Gori, Ambasada Velike Britanije u Podgorici i Britanski savjet. On je naveo da je pregovaraèko poglavlje 21, koje govori o naèinu povezivanja Evrope u dijelu saobraæajne infrastrukture i transporta energenata, specifièno, jer nema svoju pravnu tekovinu, odnosno bazira se na Lisabonskom ugovoru i tri regulative. „Tu nema mnogo posla, kada je rijeè o usklaðivanju, ali postoji obaveza izgradnje dijela kapaciteta, kako bismo se bolje bavili ovim politikama“, kazao je Pejoviæ. On je saopštio da pregovori o dijelu poglavlja koje se odnosi na saobraæajnu i energetsku mrežu treba da doprinese pronalaženju naèina da se Crna Gora i Zapadni Balkan ponovo uvežu sa Evropom, ali i boljeg iskorišæavanja sredstava strukturnih fondova EU, namijenjenih za realizaciju infrastrukturnih projekata. „Koristi od poglavlja 21 trebalo bi da budu sigurniji i brži prevoz, ali i snabdijevanje energentima“, rekao je Pejoviæ. On je dodao da EU puno polaže na multimodalni razvoj saobraæaja, odnosno uvezivanje razlièitih vrsta prevoza i postojeæe infrastrukture, kao i na povezivanje slabije razvijenih regija. „Kroz trans-evropske mreže æemo doæi do onoga što je jedan od najambicioznijih projekata EU – razvoj energetske unije. Šansa da Crna Gora naðe svoje mjesto u toj boljoj uvezanosti, je svakako nešto što se ne nudi svakome“, naveo je Pejoviæ. On je saopštio da bi pregovori o tom poglavlju trebalo da obezbijede veæi pristup strukturnim fondovima, koji se koriste za smanjivanje razlika izmeðu nerazvijenih i razvijenih regona. „Oni æe biti najbolje iskorišæeni u dijelu putne i željeznièke infrastrukture i povezanosti i biæe nam na raspolaganju u veæem obimu, mnogo više nego sada“, kazao je Pejoviæ. On je dodao da je takozvani Berlinski proces, odnosno saradnja šest zemalja zapadnobalkanskog okvira u vezi transporta, dala dodatni impuls i energiju, dok æe se na predstojeæem samitu u Beèu, koji je zakazan za 27. avgust, govoriti o kljuènim mrežama u ovom regionu. Pejoviæ smatra da je Instrument za povezivanje Evrope (CEF), odnosno zemalja èlanica EU meðusobno i sa drugim državama i regionima, važan za povezivanje Zapadnog Balkana sa kapacitetima EU. „Tu postoji budžet od 33,2 milijarde EUR i treba sagledati naèine da nam ta sredstva budu na raspolaganju“, rekao je Pejoviæ. Šef Sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, Andre Lys, kazao je da je poglavlje 21 ima malu pravnu tekovinu, ali da zahtijeva izgradnju i restrukturiranje odreðenih kapaciteta. On je naveo da su saobraæaj i saobraæajna povezanost kljuè ekonomskog rasta, a u narednom periodu bi trebalo definisati kljuène mape transportnih mreža. “Svi smo u prethodnoj deceniji bili svjedoci nekoliko epizoda prekida u snabdijevanju gasom u Evropi. Zato je jedan ciljeva da se obezbijedi sigurnije snabdijevanje energentima”, rekao je Lys. On je dodao da bi, kada je rijeè o finansiranju projekata, prvo trebalo utvrditi koji od njih obezbjeðuju brzi povraæaj investicija. “To su uglavnom male investicije, u manje saobraæajnice. Za veæe investicije je neophodno obezbijediti pravilno upravljanje budžetom”, kazao je Lys. Zamjenik britanskog ambasadora u Crnoj Gori, Lyndon Radnedge, saopštio da poglavlje 21 podrazumijeva projekte od zajednièkog interesa, koji æe doprinijeti ekonomskom unaprijeðenju i otvaranju novih radnih mjesta, s obzirom na to da postoje odreðena ogranièenja u regionu. “Crna Gora ima potencijal kao taèka konekcije, ali je neophodno ojaèati nacionalnu infrastrukturu kako bi se ostvarila bolja povezanost”, rekao je Radnedge. Vršilac dužnosti generalnog direktora za državne puteve u Ministarstvu saobraæaja i pomorstva, Angelina Živkoviæ, saopštila je da kvalitetno povezivanje regiona i EU preduslov ekonomskog rasta i poveæanja konkurentnosti. Ona oèekuje da æe na predstojeæem samitu u Beèu biti definisani infrastrukturni prioriteti regiona, odnosno agenda povezivanja. Živkoviæ je navela da ti projekti moraju biti zajednièki i imati regionalni karakter. (kraj) nar/bvm