Bečići, (MINA-BUSINESS) - Guverneri centralnih banaka regiona poručili su na regionalnom Samitu NIN Fokusa u Bečićima da im politička nestabilnost otežava rad, a ujedno utiče i na stope rasta u regionu. Guverner Narodne banke Makedonije, Dimitar Bogov je na nedavnom primjeru Makedonije ilustrovao tvrdnju da politička nestabilnost utiče na rad centralnih banaka, prenosi Tanjug. “Makedonija je imala najveći rast u regionu i Evropi, monetarna politika je u takvim okolnostima imala povoljan ambijent, i zato je smanjena kamatna stopa centralne banke na istorijski minimum od 3,25 odsto”, rekao je Bogov. To je, kako je dodao, pomoglo i da se smanje kamatne stope kredita. “Međutim, kad je došlo do političke krize, bilo je za očekivati da se ona odrazi na rast. Očekivali smo rast u prošloj godini od 4,2 odsto, a završili smo godinu sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,7 odsto, što je ipak bio odličan rezultat u takvim okolnostima”, precizirao je Bogov. On je naveo da su imali unutrašnju krizu, ali i šok od grčke krize, jer kod njih posluju dvije grčke banke, i to je uticalo na povjerenje. “Srećom, monetarna politika nije pretrpjela veće udarce i devizne rezerve su ostale stabilne”, rekao je Bogov. On je dodao da je prvi kvartal ove godine pokazao da su tokovi u platnom bilansu bili odlični, a prosječna stopa deficita platnog bilansa iznosila je dva odsto. Prema njegovim riječima, Makedonija je tradicionalno imala šest odsto, a ovih dva odsto se lako pokriva direktnim stranim investicijama koje iznose dva do tri odsto BDP-a te zemlje. Viceguverner Hrvatske narodne banke, Majkl Folend naveo je da politička nestabilnost otežava situaciju centralnim bankama. „Politički rizik je veoma važan argument visokih kamatnih stopa”, rekao je Folend. Prema njegovim riječima, od 2008, odnosno 2009. godine, kada je počela kriza, centralne banke su ušle na teren rizika iz prvenstvenog razloga da daju vremena ministarstvima finansija da odrade posao na strukturnom i fiskalnom dijelu i da se ravnoteža prebaci na polugu ekonomske politike. „Međutim, postoji osjećaj da političari ne osjećaju ozbiljnost situacije, ne odrađuju strukturne reforme, ili su one blaže nego što je potrebno“, rekao je Folend dodajući da je to glavni problem centralnih bankara. Guverner Centralne banke Crne Gore (CBCG), Milojica Dakić rekao je da je država u postupku pregovora o pristupanju EU, u kojima centralna banka ima značajnu ulogu. “Zato je, u cilju daljeg usklađivanja regulative sa pravnim tekovinama EU, promjenila izmjenu zakona o centralnim bankama i o obaveznoj rezervi banka”, naveo je Dakić. Za Crnu Goru je, kako je rekao, ova godina počela dobro, jer je prema posljednjim podacima bilo 250 miliona EUR novih kredita, što je rast od 31,4 odsto nego prošle godine. “Poboljšan je i kvalitet, jer su nenaplativi krediti više nego prepolovljeni, čine 11,99 odsto ukupnih kredita, što je ispod prosjeka regiona”, rekao je Dakić. Banke su, kako je dodao, dobro kapitalizovane. Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine (BiH), Senad Softić naveo je da je u BiH bankarski sektor prelikvidan, dok paradoksalno privreda vapi za novcem. On je rekao da je Centralna banka BiH specifična u odnosu na ostale, jer jedina ima zakonski mandat po modelu valutnog odbora, odnosno valuta je vezana za sidro, u ovom slučaju za euro. „To se jako dobro pokazalo, a posljednji dogovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) potvrđuju da je to stabilan okvir”, kazao je Softić. On je dodao da BiH i dalje ima veliki problem visoke stope nezaposlenosti, koja je 27,7 odsto. Viceguverner Banke Slovenije, Primož Dolenc poručio je da, od kada je ta zemlja u EU, došli su u vrijeme gdje imaju brojne institucije koje štite bankarski sektor i finansijsku stabilnost. „Možemo biti sigurni da smo organizovani bolje nego kad nijesmo bili u sistemu. On ima prednosti i slabosti, ali su prednosti veće od slabosti”, smatra Dolenc. Guverner kosovske centralne banke Bedi Hamza rekao je da je Kosovo ostvarilo rast od 3,8 odsto, što je dobro kad se gleda procenat, ali računajući da je osnova loša taj rast nije dovoljan. “Javni dug je na prihvatljivom nivou, ali imamo dubokih problema u vezi sa spoljnim trgovinskim deficitom, visokom stopom nezaposlenosti i siromaštvom, što traži strukturne reforme”, dodao je Hamza. (kraj) sam