Strazbur, (MINA) – Poslanici Evropskog parlamenta (EP) pozvali su danas šefove država i vlada da podrže predlog pooštravanja propisa o zaštiti privatnih podataka. Poslanici žele strožije mjere, prije svega da bi zaštitili graðane Evropske unije (EU) od internet giganata kakvi su Gugl /Google/ i Fejsbuk /Facebook/, koji koriste njihove liène podatke, ili od državnih obavještajnih službi. “Ti novi propisi otežali bi amerièkim kompanijama poput Gugla i Fejsbuka da predaju podatke graðana EU vlastima SAD”, rekao je britanski socijalista Klod Morais, koji vodi istragu EP o masovnom elektronskom nadzoru graðana. Holandski poslanik Sofi Intveld rekla je da su države-èlanice “izuzetno uzdržane kada treba usvojiti propise o zaštiti podataka”, ali da su najnovija saznanja pokazala hitnu potrebu osmišljavanja snažnih i brzih pravila, prenosi Tanjug. Parlament je, istovremeno, poslije optužbi za internet špijuniranje amerièkih vlasti, za sjutra najavio sjednicu na kojoj æe poslanici zauzeti stav o tome da li sporazum EU sa SAD o transferu podataka koje obraðuje mreža za plaæanje SWIFT treba da bude suspendovan. Po SWIFT sporazumu, zakljuèenom 2010, EU obezbjeðuje SAD podacima o plaæanju graðana EU radi pomoæi u borbi protiv terorizma. Nakon što su se pojavile optužbe da je amerièka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) koristila personalne finansijske podatke SWIFT-a, to pitanje raspravio je Komitet za graðanske slobode 24. septembra i ponovo na plenarnoj diskusiji 9. oktobra, podsjeæa EP. AFP navodi da je Komitet sinoæ glasao za poštravanje propisa EU o zaštiti podataka i veæe kazne za njihovo nepoštovanje. Komitet za graðanske slobode utvrdio je mandat za pregovaranje sa državama-èlanicama o popravkama zakonodavstva EU kako bi graðani imali veæu kontrolu nad njihovim liènim podacima. Poboljšanje bi ukljuèivalo da korisnici interneta imaju pravo da traže brisanje svojih podataka i da im se traži njihova izrièita saglasnost pre nego što neka kompanija ili organizacija bude obraðivala njihove podatke. Pravo na brisanje, objašnjava AFP, znaèiæe da graðani mogu da traže da kompanije nakon korišæenja unište njihove podatke. Kazne za kršenje tih propisa treba podiæi sa milion na 100 miliona EUR ili pet odsto od godišnjeg prometa kompanije. Takoðe, predloženo je da, ukoliko zemlja izvan EU traži od neke firme da objelodani personalne informacije koje su prikupljene u EU, treba prvo da traži dozvolu od nacionalnih vlasti nadležnih za zaštitu podataka. AFP navodi da se propisi koje EP želi da uvede više tièu transfera podataka kompanija treæim zemljama, izvan Evrope. Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je, sa svoje strane, najavio u ponedjeljak da æe predsjednik Francuske Fransoa Oland to pitanje pokrenuti na dvodnevnom samitu Evropskog savjeta u èetvrtak, koji æe se baviti evropskom digitalnom buduænošæu. Potpredsjednik Evropske komisije Vivijana Reding izjavila je da je EP “bacio rukavicu a evropski lideri sada moraju da odgovore na izazov”. (kraj) boj