Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslanici su danas raspravljali o Predlogu zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu, a iz opozicije su upozorili na slabosti ekonomije i opasnosti od daljeg zaduživanja. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanoviæ, ocijenio je da je ove godine, u kojoj je usvojen Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, propuštena šansu da se jasnim sankcijama prema korisnicima budžeta uvede princip odgovornosti. „Ponovo imamo nesklad izmeðu planiranog i izvršenog, odnosno planirano je 1,38 milijardi EUR, a ostvareno 1,6 milijardi. Tu se radi o otplati duga i garancijama. Znao sam da æe doæi do pada garancija, ali i to ostaje kao statistika“, kazao je Damjanoviæ. On je naveo da je za kamate planirano 40-ak miliona EUR, dok je potrošeno 67 miliona EUR. „Zašto se kamate makar ne kalkulišu kako treba? Paradigma naših finansija je da je iznos koji dajemo samo za kamate veæi od kapitalnog budžeta“, rekao je Damjanoviæ. On je podsjetio da je na kraju prošle godine država imala svega 6,8 miliona EUR svojih sredstava, što je vrijednost jedne „bolje hacijende na primorju“. Depoziti države su, pored toga, obuhvatali i 38,4 hiljade unci založenog zlata, koje vrijedi 33 miliona EUR. „Dug opština je 135 miliona EUR. Trebalo bi razmišljati o povlaèenju crte, odnosno da ovaj dug preuzme država, jer ga opštine nikada neæe platiti. Nešto mora da se radi, jer ovako ne vidim rješenje“, poruèio je Damjanoviæ. Milutin Ðukanoviæ iz Demokratskog fronta (DF) ocijenio je da je Završni raèun budžeta u suštini dokument koji æe da objasni da li Vlada ima viziju, da li nešto kvalitetno može da planira i da li se na te planove graðani mogu osloniti. On je podsjetio da je Vlada planirala oko 1,38 milijardi EUR prihoda, uz zaduženje od 206 miliona. »Šta je ostvareno – 1,6 milijardi EUR. Znaèi prihodi su znaèajno poveæani po osnovu bolje naplate poreza i smanjenja depozita u bankama. Imamo pad depozita i poveæanje prihoda po osnovu poreza i doprinosa, ali se zadužujemo 333 miliona EUR ili 128 miliona više nego što smo planirali, odnosno 61 odsto«, naveo je Ðukanoviæ. On smatra da je objašnjenje da je zaduženje veæe zbog plaæenih garancija, samo donekle taèno. Prema njegovim rijeèima, poveæanje prihoda od 85 miliona EUR bilo je dovoljno za garancije. Ðukanoviæ je, objašnjavajuæi kako se Vlada zadužuje, naveo primjere zaduženja kod Deutsche banke od 62 mililiona EUR i Erste banke od 30 miliona. »Za kredit od 60 miliona troškovi kredita su 643 hiljade EUR, što je preko jedan odsto. Danas se obièno i graðanima i preduzeæima rijetko obraèunavaju troškovi preko jedan odsto, ali je zato Vlada to spremna da plati. Kod drugog kredita su troškovi 301 hiljadu EUR«, saopštio je Ðukanoviæ. On je dodao da su, kad se sve sabere, ukupno nedostajuæa sredstva u prošloj godini iznosila 374 miliona EUR. »Gdje je to najveæi promašaj napravila Vlada? Za otplatu dugova Vlada je planirala da isplati 119 miliona, a isplatila je 326 miliona. Neka mi neko objasni kako se od ovoga može nešto lošije planirati«, kazao je Ðukanoviæ. On je podsjetio da je prošle godine zaduženo 333 miliona EUR, dok je za ovu godinu planirano zaduženje od 230 miliona. »Koliko je ta procjena taèna govori podatak da se na 1. jun Vlada veæ zadužila 240 miliona EUR«, naveo je Ðukanoviæ. U budžetu za narednu godinu predviðeno još 633,8 miliona EUR zaduženja, pa se, prema rijeèima Ðukanoviæa, dolazi do nevjerovatnog podatka da se za tri godine Vlada zadužila 1,2 milijarde EUR, a to æe biti »mnogo više kad bude uraðen završni raèun za ovu godinu«. On smatra da Crna Gora oèigledno ima ogromni problem sa javnim finansijama, jer je 1. juna javni dug iznosio 2,24 milijarde EUR što je preko 67 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP). »Ako pogledamo koliko je Vlada obavezna da po osnovu kamata isplaæuje, vidimo da je prošle godine morala da isplati preko 67 miliona. Nastavljamo da se zadužujemo, kamate se poveæavaju, oèekujemo da doðe dan kad to bude preko 80 miliona na godišnjem niovu po osnovu kamata. I sad nas neko ubjeðuje da se to kvalitetna zaduženja«, rekao je Ðukanoviæ. On smatra da nema suštinskih projekata, niti realne ekonomije, jer je u ovoj godini 1. septembra ukupni spoljnotrgovinski deficit 1,1 milijardu EUR. »Iz kojih resursa Vlada misli da vraæa ove obaveze? Nema tog ekonomiste ni finansijskog struènjaka koji može da nas ubijedi da ova Vlada vodi ispravnu ekonomsku politiku, ako imamo konstatno rast duga, a pad proizvodnje«, poruèio je Ðukanoviæ i nazvao Vladinu ekonomsku politiku kockarskom. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Srðan Periæ, kazao je da Predlog zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu predstavlja odreðenu sliku crnogorske ekonomije i da je, ako se uporedi sa krvnom, stanje anemièno. „Vlada je pokazala da nema viziju, ni plan. Ne vidi se razvojna komponenta budžeta i jedino rješenje su nova radna mjesta“, poruèio je je Periæ. On je naveo da je zabilježen rast budžeta od 3,5 odsto, ali da èisto sumnja da su graðani osjetili poveæanje standarda. „Za Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) planirano je 68 miliona EUR, a utrošeno 77,5 miliona, dok su u odnosu na plan manje novca dobili Crnogorsko narodno pozorište (CNP), Crnogorska kinoteka, Narodni muzej, Centar za savremenu umjetnost i Državna revizorska institucija (DRI)“, saopštio je Periæ. Za Crnogorsku akademiju nauka planirano je 1,16 miliona EUR, a isplaæena je treæina. „Obrazovanje je u Crnoj Gori deveta rupa na svirali“, smatra Periæ i dodao da Pozitivna ne može podržati izvještaj, jer stanje ne obeæava mnogo i ne vidi se bilo kakav plan da se riješe nagomilani problemi koji postoje. Branko Raduloviæ iz DF-a smatra da je zabrinjavajuæe koliko se malo ulaže u nauku. „Moramo davati u istraživanja. U šta æemo davati, ako ne u nauku i istraživanja?“, pitao je Raduloviæ. Poslanik Liberalne partije (LP), Andrija Popoviæ, upozorio je da od kada se budžet za narednu godinu usvoji, Skupština i matièni Odbor uglavnom nemaju informaciju o njegovom izvršenju u toku fiskalne godine. On je tražio od Ministarstva finansija da pokrene proceduru za dostavljanje polugodišnjih, a možda i kvartalnih izvještaja o izvršenju državnog budžeta i naveo da uporedna praksa govori da drugi parlamenti pokazuju veliku pažnju nadzoru izvršenja budžeta. „Završni raèun budžeta se razmatra suviše kasno, preklapa se sa razmatranjem budžeta za narednu godinu, a radna tijela, osim matiènog odbora, mahom su pasivna u pogledu tog važnog dokumenta“, saopštio je Popoviæ. On je dodao da je Ministarstvo pravde za proteklu godinu potrošilo 3,5 miliona EUR više od planiranih budžetskih sredstava, MUP devet miliona EUR, Ministarstvo finansija i finansija 22 miliona, odnosno 1,1 milion, a poljoprivrede i ruralnog razvoja 2,2 miliona EUR. „Ostala ministarstva i budžetski korisnici su se uglavnom uklapali u planirana budžetska sredstva. Ko je dozvolio ovolika probijanja budžeta i na koji naèin je ovo realizovano? Po ovome nama i ne treba budžet. Ministri koji su najmoæniji u Vladi mogu da uzmu koliko ih je god volja“, rekao je Popoviæ. On je dodao da pored ukazanih nedostataka, izvještaj ima puno toga pozitivnog, zbog èega æe i podržati Predlog. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehoviæ, smatra da je prošla bila godina otrježnjenja, jer su u njoj na naplatu došle sve greške napravljene u prethodnom periodu, posebno kada je rijeè o izboru strateških partnera. „To je bila godina konsolidacije prihodne i rashodne strane budžeta, što je bio jedini moguæi naèin da se izborimo sa vanrednim rashodom u vidu državnih garancija od 103 miliona EUR. Uspjeli smo da uvedemo red u javne finansije, ali i u javna preduzeæa“, rekao je Šehoviæ. On je dodao da je prošla bila i godina konsolidacije prihodne strane budžeta, u kojoj je naplata bila deset odsto veæa od planirane, odnosno devet odsto veæa nego 2012. „Poreski dug je u prošloj godini smanjen 25 miliona EUR, što je za pohvalu, ali neæe biti ako tom dinamikom ne nastavimo njegovu naplatu. Oèigledno je da je formiranje radne grupe za suzbijenje sive ekonomije poèelo da daje rezultate i to treba nastaviti i u narednom periodu“, saopštio je Šehoviæ. On je podsjetio da je budžetski deficit iznosio oko šest odsto, što je posljedica plaæanja državne garancije, kao i da bi jedino opravdanje za njegov rast u narednom periodu mogli biti kapitalni izdaci za infrastrukturne projekte. „Javni dug bio na nivou od oko 57 odsto, a spoljni 42 odsto. U narednom periodu možemo poveæavati javni dug samo za projekte koji æe obezbijediti privredni rast i razvoj u narednim godinama“, saopštio je Šehoviæ. Ministar finansija, Radoje Žugiæ, kazao je da dobru stranu Završnog raèuna èine ostvarene uštede i poveæani prihodi, ali su zabilježeni i neplanirani rashodi. »To je imalo i dobre strane, jer smo riješili neke ranjivosti kojima smo oslobodili perspektive rasta i razvoja u narednoj godini«, ocijenio je Žugiæ. Generalno, kako je dodao, ostvareni su odreðeni pozitivni elementi koje se tièu dodatne konsolidacije, snaženja javnih finansija, ali i lijeèenja ranjivosti iz prethodnog perioda, iako postoje dileme u javnosti da li su se morale platiti garancije koje su dospjele na teret budžeta. »To je potpuno nesporna kategorija, jer treba odvojiti pitanja izdvajanja garancija i procjenu rizika pada na teret budžeta i momenat plaæanja garancija. Ako ste ih veæ izdali i ako su one dospjele na plaæanje, onda ih je bolje platiti kako se ne bi ugrozila održivost javnih finansija i država dovela do potencijalnog bankrota, što se moglo desiti da nijesmo ispunili obavezu koja je shodno regulativnom okviru apsolutno dozvoljena u okviru javnih finansija«, rekao je Žugiæ. On smatra da je fiskalna disciplina u prošloj godini poboljšana, ali da ima prostora za njeno dalje unaprijeðenje. Kada je rijeè o odstupanjima po pojedinim korisnicima budžeta, na koje su ukazali poslanici, Žugiæ je naveo da se ne radi o nezakonitom trošenju, veæ o neplaniranim rashodima koja su realizovana shodno sudskim izvršenjima, ali i državnim garancijama. On je rekao da javni dug lokalnih samouprava ne može biti otpisan, ali da æe se raditi na tome da se naslijeðeni dugovi reprogramiraju na održiv naèin. „Poreska uprava je dobila nalog da od 1. januara ne toliriše neisplaæivanje posebno javnih prihoda na zarade“, kazao je Žugiæ. On smatra da Vlada ima viziju kada je rijeè o javnim finansijama i da je u prošloj godini uradila sve što je obeæala. „Ne možemo adekvatno planirati se vanredne rashode i ne možemo kreirati potencijalne rizike buduæim generacijama. Nastojaæemo da radimo na sanaciji javnog duga, prije svega usporavanjem dinamike“, rekao je Žugiæ. Predsjednik Senata DRI, Milan Daboviæ, podsjetio je da je ta institucija dala pozitivno mišljenje na Završni raèun budžeta, na osnovu finansijske i uslovno na osnovu revizije usklaðenosti. DRI je pozitivno mišljenje dala na osnovu finansijske revizije, uz skretanje pažnje na usmjeravanja Radio-televiziji Crne Gore i evidenciju stanja i prometa finansijske imovine, kao i izdatake po osnovu bankarskih usluga i emisije i otplate hartija od vrijednosti. Revizijom usklaðenosti Predloga zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu utvrðeno je da potrošaèke jedinice nijesu u svim materijalno znaèajnim aspektima uskladile poslovne aktivnosti sa zakonskim i drugim propisima koji regulišu budžetsko poslovanje u Crnoj Gori, zbog èega je Kolegijum DRI dao uslovno mišljenje. (kraj) sam/nar/bvm