Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Visok nivo nekvalitetnih kredita (NPL) i njihova niska pokrivenost moraju uticati na banke, a nerješavanje tog problema može prouzrokovati nesagledive probleme u sistemu, ocijenila je finansijski ekspert Mira Eriæ Joviæ. „Nerealno je oèekivati da æe vrijeme uèiniti svoje po pitanju NPL-a, jer nerješavanje tog problema može prouzrokovati probleme na nivou sistema. Neophodno je suštinsko, a ne kozmetièko rješenje“, poruèila je Eriæ Joviæ u Privrednoj komori (PKCG) na informativnoj sesiji o Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Ona je kazala da se uticaj NPL-a na pad kreditene aktivnosti može posmatrati kao spirala iz koje je neophodno pronaæi izlaz, jer bi takvo stanje, u protivnom, moglo prouzrokovati nesagledive posljedice, ne samo po banke. Eriæ Joviæ je navela da je analiza stanja u regionu pokazala da pokrivenost NPL-a nije na zavidnom nivou, a da je u Crnoj Gori, gdje iznosi 46,3 odsto, najniža. Ona je dodala da visok nivo NPL utièe na loše finansijske performanse banaka, zbog èega one moraju da se zadužuju po višim cijenama, što za posljedicu ima smanjenje kreditne aktivnosti i rast kamatnih stopa. Problem visokog nivoa NPL-a bi, prema rijeèima Eriæ Joviæ, trebalo rješavati sveobuhvatno, što je u interesu dužnika, povjerilaca i države. Taj problem je, kako je kazala, moguæe riješiti sudskim i vansudskim postupkom, pojedinaènim ili koordiniranim pristupom, koji bi podrazumijevao sporazumno finansijsko restrukturiranje. Eriæ Joviæ je poruèila da to restrukturiranje mora biti suštinsko i da bi dužnici trebalo da shvate da im ne može biti oprošten ukupan dug, veæ da moraju nešto i da plate. „Povjerioci, sa druge strane, moraju da shvate da im neæe biti izmirena sva potraživanja“, rekla je Eriæ Joviæ. Predstavnik PricewaterhouseCoopers-a, Marko Fabris, saopštio je da su za proces sporazumnog finansijskog restrukturiranja važni sporazumi o mirovanju obaveza, ali i otvorenost i transparentnost. „Imam utisak da su dužnici ponekad ambiciozniji više nego što bi trebalo. Oni bi trebalo da budu realni i da sagledaju da li ih je upravo ta ambicioznost dovala u lošu poziciju“, kazao je Fabris i dodao da bi, sa druge strane, zahtjevi banaka trebalo da budu konstruktivni. Za rješavanje pitanja visokog udjela NPL-a u ukupnim kreditima važne su, prema njegovim rijeèima, operativne mjere, koje zahtijevaju detaljnu analizu, ali i poznavanje vlasnièke strukture dužnika. „Kljuèni faktor sporazumnog finansijskog restrukturiranja je povjerenje izmeðu svih strana u procesu“, poruèio je Fabris. Predstavnik Ernst and Yunga iz Ljubljane, Luka Vesnaver, smatra da kriza, prouzrokovana problemom visokog uèešæa NPL-a u ukupnim kreditima, potresa cijeli region, ali i da nema mnogo instrumenata koje je moguæe primijeniti. „I u Sloveniji smo se susreli sa istim problemom, samo malo ranije. Kroz proces sporazumnog finansijskog restrukturiranja kod nas je uspješno prošao jedan broj kompanija“, kazao je Vesnaver. Finansijski ekspert Luigi Passamonti naveo je da sporazumno finansijsko restrukturiranje predstavlja nadu i dobru priliku za zajmodvce, dužnike i posrednike da æe se problem visokog udjela NPL-a uspješno prevaziæi. On je dodao da je analiza pokazala da bi se treæina NPL-a mogla riješiti kroz sporazumno finansijsko restrukturiranje, a treæina pojedinaèno. Predsjednik PKCG, Velimir Mijuškoviæ, podsjetio je da je Zakon o sporazumnom restrukturiranju u Crnoj Gori stupio na snagu 1. maja, ali da njegov suštinski dio, takozvani Podgorièki model, nije zaživio na pravi naèin. „Razlozi za to postoje na obje strane i kod banaka i kod privrede. Banke ne pokazuju dovoljan stepen interesovanja, a od privrede izostaje oèekivani pritisak, što je posljedica njihove nedovoljne informisanosti o moguænostima koje se nude kroz taj model“, rekao je Mijuškoviæ. On je podsjetio da je u Izvještaju o napretku iz oktobra ocijenjeno da crnogorski bankarski sektor ostaje stabilan, ali da visok nivo NPL-a ostaje kljuèni problem. „PKCG treba da uloži dodatne napore kako bi pomogla privrednicima da prepoznaju Podgorièki model kao priliku za prevazilaženje nagomilanih problema, ali i da bude aktivna u komunikaciji sa bankama“, naveo je Mijuškoviæ. On je dodao da se oèekuje da razultati primjene Podgorièkog modela neæe izostati. „Ono što je važno, to je postojanje poreskih podsticaja koji prate proces restrukturiranja, jer se na otkupljeni kredit ne plaæa porez na dodatu vrijednost (PDV). Postoje i podsticaji vezani za poreze na dobit i plaæanje poreskog duga na rate“, kazao je Mijuškoviæ. PKCG æe, kako je zakljuèeno na sesiji, ukoliko bude u moguænosti preuzeti ulogu inicijatora, kako bi se ubrzao proces dobrovoljnog finansijskog restrukturiranja u Crnoj Gori. Direktor Direktorata za finansijski sistem i unaprijeðenje poslovnog ambijenta Ministarstva finansija, Bojana Boškoviæ, saopštila je da Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju predstavlja alat koji može pomoæi dužniku da otplati kredit. „Treba da se potrudimo da taj alat iskoristimo na najbolji moguæi naèin“, kazala je Boškoviæ. Predstavnik Centralne banke (CBCG), Marijana Mitroviæ, saopštila je da je cilj Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju ozdravljenje dužnika, koje je u interesu banaka i èitavog sistema. Ona je navela da je za primjenu Zakona važno to da sporazumno finansijsko restrukturiranje uðu dužnici koji imaju probleme sa likvidnošæu, ali su solventni na dugom roku, odnosno preduzeæa koja imaju perspektivu razvoja u buduænosti. Mitroviæ je navela da je udio nekvalitetnih u ukupnim kreditima na kraju juna u Crnoj Gori iznosio 15,6 odsto ili 372 miliona EUR, što je 7,5 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. „To pokazuje da nekvalitetni krediti imaju opadajuæi trend, iako su i dalje na visokom nivou”, rekla je Mitroviæ. Ona je dodala da su krediti privredi na kraju juna iznosili 958 miliona EUR ili 40 odsto ukupnih. Krediti odobreni privredi su, prema njenim rijeèima, porasli u odnosu na isti period prošle godine 0,8 odsto. „Privredi je u prvih pet mjeseci ove godine odobreno 190,3 miliona EUR novih kredita. Nekvalitetni krediti privrede su na kraju juna iznosili 279 miliona EUR i èinili su 70 odsto ukupnih NPL“, navela je Mitroviæ. (kraj) nar/bvm