Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Dostignuti nivo duga ne nameæe formalnu obavezu izrade plana sanacije, shodno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, ali ostaje moralna obaveza Vlade da, bez odlaganja, definiše adekvatne mjere njegovog saniranja, ocijenio je ministar finansija, Radoje Žugiæ. Neophodno je, kako je kazao, definisati aktivnosti na planu smanjenja tekuæe potrošnje. „Fiskalne mjere usmjerene na jaèanje fiskalne discipline i poboljšanje naplate prihoda neæe dati željene rezultate ukoliko ne budu praæene mjerama racionalizacije, koje bi podrazumijevale optimizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru, smanjenje troškova rada i bolju tehnièkih resursa“, naveo je Žugiæ u uvodnom dijelu novog Biltena Ministarstva finansija. Prema njegovim rijeèima, u ovoj i narednim godinama, imajuæi u vidu realizaciju krupnih infrastrukurnih projekata, izvjesno je da æe dug preæi limit kriterijuma koje propisuje Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, što ukazuje na potrebu proaktivnog pristupa. Dodatno, kako je kazao, neophodnost definisanja i implementiranja mjera sanacije proistièe i iz nesporne èinjenice da visok nivo javnog duga ima snažan negativan uticaj na tekuæi i buduæi rast i razvoj ekonomije. „Pitanje javnog duga je u fokusu fiskalne, ali i ukupne ekonomske politike Crne Gore, a što skoriji preokret njegovog trenda primarni zadatak kome je Vlada apsolutno posveæena“, rekao je Žugiæ. On je podsjetio da period ubrzanog rasta duga poèinje 2008. godine, odnosno od prvog udara finansijske krize. Rast javnog duga je, kako je objasnio, posljedica relativno visokog budžetskog deficita u godinama ekonomske krize, koji je dominantno finansiran zaduživanjem. „Deficit je, dalje, rezultat konstantnog rasta mandatornih ra rashoda (izdataka po osnovu zarada i penzija) i smanjenja budžetskih prihoda u kriznim godinama, od 2009. do 2012. godine. Sve navedeno je uslovilo potrebu za zaduživanjem i, posljedièno, rast duga“, kazao je Žugiæ. Zahvaljujuæi blagom oporavku ekonomije i, dominantno, uvoðenju mjera fiskalne konsolidacije, od 2013. godine je, kako je naveo, znaèajno poboljšana naplata prihoda, što je doprinijelo smanjenju jaza izmeðu prihoda i rashoda, odnosno smanjenju gotovinskog deficita za preko 30 odsto. Prema njegovim rijeèima, dva pozitivna trenda, jedan izražen snažnim rastom javnih prihoda, a drugi smanjenjem nivoa deficita, uslovila su i nešto usporeniju dinamiku rasta javnog duga. „Ipak, dostignuti nivo duga predstavlja fiskalni rizik koji upuæuje na pojaèani oprez u voðenju fiskalne politike“, rekao je Žugiæ. Na kraju prošle godine, državni dug Crne Gore, uzimajuæi u obzir iznos državnih depozita, iznosio je oko 1,89 milijardi EUR ili 55,8 odsto procijenjenog bruto domaæeg proizvoda (BDP). Neto javni dug na kraju prethodne godine, koji ukljuèuje dug lokalne samouprave i državne depozite, iznosio je 2,02 milijarde EUR ili 59,6 odsto BDP-a. „Borba sa deficitom i zaduženošæu je besmislena ukoliko ne uspijemo podstaæi ekonomski rast, razvoj i novo zapošljavanje. Rast po stopama od dva ili tri odsto nedovoljan je i nema znaèajnijeg uticaja na unaprijeðenje kvaliteta života graðana. Stoga je, uz pomenute fiskalne mjere, neophodno paralelno kreiranje podsticajnog ambijenta za razvoj preduzetništva i privlaèenje investicija, a sve u cilju stvaranja pretpostavki za dinamièniji ekonomski rast, odnosno rast po stopi koja æe biti viša od stope rasta duga“, kazao je Žugiæ. Na ovaj naèin se, kako je dodao, uspostavlja i jaèa održivost javnog duga i stvara osnov za preokret njegovog trenda. „Samo u takvom poslovnom ambijentu se kreira održiva politika u dugom roku, a zemlja se ne izlaže opasnosti dužnièke krize“, zakljuèio je Žugiæ. (kraj) bvm