Budva, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora mora zaustaviti dalji rast javnog duga i davanje garancija, jer ukoliko doðe do nove recesije i talasa krize, ona neæe biti kratkotrajna, a izvorište bi mogla da ima u javnom sektoru, saopštio je guverner crnogorske Centralne banke, Radoje Žugiæ. On je kazao da je štednja kljuèna mjera kada je rijeè o deficitu budžeta, odnosno da je potrebna detaljna analiza kompletne strukture javnih rashoda do nivoa što bržeg uspostavljanja budžetskog balansa. „Poruka je u što kraæem roku što ranije i što operativnije doæi do izbalansiranog budžeta i smanjianja javnog duga“, rekao je Žugiæ na Regionalnom samitu guvernera centralnih banaka koji se održava u Budvi. Na samitu, kojem su pored Žugiæa, prisustvovali i guverneri centralnih banaka Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH), Makedonije i Albanije, ocijenjeno je da se sve zemlje suoèavaju sa usporavanjem ekonomskog rasta. „Imamo korigovanje projektovanih stopa rasta za ovu godinu kod svih država regiona, iako je Crna Gora za šest mjeseci ostvarila projektovani rast“, naveo je Žugiæ. On je dodao da su kljuèni rezovi neophodni u domenu javne potrošnje kao i da je nužno zaustaviti davanje garancija jer, kako je kazao, postoje opravdane sumnje da æe država možda biti prinuðena da isplati neke od njih koje je dala u prošlosti, iskljuèujuæi one koje su omoguæene kao dodatna podrška profitabilnim i održivim projektima. „Veliki potencijalni rizik za rast javnog duga nose krupni infrastrukturni projekti, zato u recesionim uslovima treba biti obazriv prilikom donošenja odluke o njihovom finansiranju“, ocijenio je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, restriktivna kreditna politika je saèuvala banke u prethodnih nekoliko godina koje su platile cijenu prekomjerne kreditne ekspanzije iz perioda prije krize. „Nužno je da banke naðu modalitete da pomognu privredi u narednom periodu sa naglaskom na kvalitetnu i objektivnu procjenu boniteta klijenata“, rekao je Žugiæ. Saniranje novog talasa krize æe, kako je kazao, biti mnogo teže nego u sluèaju izbijanja prve krize, jer su javne finansije prenapregnute i ostavljaju mali ili nikakav prostor za dodatnu intervenciju. On smatra da iako sve države koje uèestvuju na samitu koriste razlièite valute i imaju nejednaku monetarnu politiku, za sve postoji jedan cilj, a to je finansijska stabilnost. Guverneri su u meðusobnom razgovoru razmijenili informacije o makroekonomskim pokazateljima, kao i o investicijama, nezaposlenosti i inflaciji. Crna Gora, kako je kazao Žugiæ, lider je u regionu po broju stranih direktnih investicija po stanovniku, ali sa druge strane prednjaèi po lošim kreditima. „U Crnoj Gori je za prvih sedam mjeseci u odnosu na uporedni period prošle godine došlo do smanjenja stranih direktnih investicija za oko 38 odsto“, rekao je Žugiæ. Guverneri su ocijenili da se sve zemlje suoèavaju sa sliènim problemima kada su u pitanju unutrašnji izazovi po ekonomiju, što se posebno odnosi na nelikvidnost privrede. Oni smatraju i da su banke nakon velike recesije u znaèajnoj mjeri revitalizovane, ali da i dalje postoje potebe za dodatnim korekcijama. Po pitanju nelikvidnosti privrede u Crnoj Gori, Žugiæ je kazao da je bilo predloga da se u tom sluèaju pomogne kroz implementaciju projekta multilateralne kompenzacije, ali da smatra da bi efekti bili zanemarljivo niski jer se takvim projektom ne bi ostvario novi novac, niti bi se napravilo neko izraženije poravnanje. Vlada bi, kako je dodao, ozbiljno trebalo da razmišlja o budžetskom deficitu gdje je malo vjerovatno da æe projektovani nivo za ovu godinu biti ostvaren, tako da je oèigledno njegovo „probijanje“. Guverneri su razgovarali i o stanju u kome se trenutno nalazi evropska valuta. Žugiæ je ocijenio da Crna Gora, s obzirom na to da koristi euro, mora imati konzervativnije i rigidnije modele kako bi saèuvala finansijsku stabilnost. „Ekonomska kriza je razotkrila odreðene slabosti kada je u pitanju zajednièka evropska valuta, ali svakako pratimo stanje i poteze Evropske centralne banke (ECB). Postoje izazovi za euro, ali i nove strategije kada je u pitanju oporavak te valute. Euro generalno nije ugrožen, mada u tom sluèaju postoje alternativni scenariji do kojih nadam se neæemo doæi“, objasnio je Žugiæ. Guverner Narodne banke Srbije, Dejan Šoškiæ, kazao je da je euro kao valuta ozbiljno politièko pitanje za èiju se sudbinu vezuje i sudbina Evropske unije (EU). „Odustajanje od eura ipak nije u planu EU i evropski monetarni sistem æe sa eurom preživjeti“, oèekuje Šoškiæ. On je dodao da kriza unutar eurozone ne bi trebalo da ima negativne posljedice za zemlje koje su van evropskog monetarnog sistama, a korsite euro kao sredstavo plaæanja, što je sluèaj sa Crnom Gorom. Na pitanje zašto onda Srbija drži dinar kao svoju valutu, Šoškiæ je odgovorio da je sopstvena monetarna politika nešto što može pozitivno da utièe na kreiranje povoljnog makroekonomskog okruženja. „Vjerujemo da je za strukturu privrede Srbije i za perpektive razvoja države to bolji valutni režim u ovom trenutku“, smatra Šoškiæ. On je dodao da je gledano sa aspekta kapitalizacije banaka finansijska situacija u regionu prilièno dobra, ali i da postoje izazovi. „U svim zemljama regiona rastu problematièni krediti, što izazviva restriktivnije mjere u oblasti supervizije bankarskog sistema što se može odraziti na cijenu finansiranja“, saopštio je Šoškiæ. Guverne Narodne banke Makedonije, Dimitar Bogov, ocijenio je da, s obzirom na to da u Makedoniji posluje dosta grèkih banaka, postoje rizici, ali da su oni ipak minimalni. „Likvidnost tih banaka je velika i potièe iz domaæih izvora, a i njihovi plasmani su u domaæoj ekonomiji. Oni nemaju izloženost prema grèkoj ekonomiji niti prema matiènim banka u toj zemlji. Eventualno pogoršaje krize u Grèkoj neæe se direktno odraziti na makedonske banke ali može biti nekih psiholoških efekata“, kazao je Bogov. Guverner Banke Albanije, Ardian Fulani, smatra da je region dobro integrisan, da su finansijski i bankarski sektor stabilni, dobro kapitalizovani, likvidni i solventni. „Postoje problemi koji su povezani sa nekvalitetnim kreditima ali ti krediti ne utièu na stabilnost bankarskog finansijskog sektora. Problem je da se naðu dobri projekti i klijenti koji donose efikasnost kod samog kreditiranja“, objasnio je Fulani. On je saopštio da postoje tri pitanja kojima bi trebalo da se pozabave zemlje regiona a odnose se na postizanje i oèuvanje održivog rasta, kao i oživljavanje ekonomija. „Vjerujem da je bankarski sektor spreman da podrži ove izazove“, zakljuèio je Fulani, uz ocjenu da bi izmeðu ostalog trebalo napraviti stres testiranje banaka regiona. Regionalni sastanci guvernera se održavaju dva puta godišnje - prije proljeænjog i prije jesenjeg zasjedanja Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svjetske banke. Cilj sastanaka je razmjena mišljenja, ideja, kao i regionalna harmonizacija i zajednièko nastupanje na medjunarodnom nivou. (kraj) jlb/bvm