Beograd, (MINA-BUSINESS) - Sitnim trikovima uvoznici, proizvoðaèi i trgovci svakodnevno varaju potrošaèe pa su težak masni papir, vodom natopljene pršuta i salame, prekucavanje ili brisanje roka trajanja, zakidanje na gramima i sastojcima samo neke od prevara sa kojima se graðani svakodnevno suoèavaju. Pritisnuti krizom, proizvoðaèi i trgovci u Srbiju su, kako piše Blic, preuzeli od iskusnijih kolega iz svijeta veæ dobro oprobani recept za sitne prevare, pa su preko noæi plastiène èaše jogurta, pavlake ili kisjelog mlijeka sa 200 mililitara smanjene na 180, èokolade sa standardnih 100 grama na 80, a iako izgledaju isto, lakše su i paste za zube, šamponi i dezodoransi. Iako je težina manja, cijena je ostala ista. "To je obmana graðana, ali nije prevara, jer na njima piše stvarna gramaža. Problem je kada prodavnice oglašavaju akcije i sniženja, pa štampaju reklamni materijal na kome piše da je na popustu 100 grama èokolade, a nije", kažu u Centru za zaštitu potrošaèa. Veæina pekara zakida na težini hljeba, tako je vekna lakša za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se po punoj cijeni kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni. Masni papiri na kojima se mjeri težina mesa i suhomesnatih proizvoda teže i nekoliko desetina grama, pršuta i salame natopljene su vodom da bi dobile na težini, na prethodno zapakovanim proizvodima napisana je nešto veæa gramaža od stvarne, a posebno je opasna prodaja “na mjerenje“ raznih bombona, keksa, èokolada, jer se sumnja da se u rinfuzi èesto prodaje roba kojoj je istekao rok trajanja. "Najèešæa pritužba koju dobijamo je neispravan rok trajanja. Mnogi trgovci prekucaju rok i na taj naèin ga lažno produže, na ambalažama koje to dozvoljavaju oni ga izgrebu ili prelijepe deklaracijom. Javljali su nam se graðani koji su kupili viršle na kojima piše 162 grama, ali je preko toga zalepljena etiketa na kojoj piše 180 grama", objašnjavaju u Centru za zaštitu potrošaèa. U udruženjima za zaštitu potrošaèa objašnjavaju da trgovinski lanci èesto nude kupone i markice na osnovu visine raèuna, a uz koje kasnije mogu znatno jeftinije da dobiju posuðe, nakit, bijelu tehniku. Kada kupci skupe kupona koliko je potrebno i donesu ih da kupe ono za šta su ih skupljali, trgovci im èesto kažu da su zalihe istrošene, da tih proizvoda više nema i da ne znaju kada æe ih biti. Potrošaèi u takvim sluèajevima mogu da kontaktiraju s jednim od udruženja za zaštitu potrošaèa, koje ih tada upuæuje na inspekcije ili udruženja automatski javljaju inspekcijama za problem. (kraj) bvm