Beograd, (MINA) – Ustavne povelje ne bi bilo da se u njeno stvaranje nije ukljuèila Evropska unija (EU), kao treæi faktor smatra profesor na Fakultetu politièkih nauka u Beogradu, Ilija Vujaèiæ. On kaže da Povelja može de bude prelazni period ka razlazu. “Sve govori u prilog tome. U osnovi se radi o dva politièka aktera. Jedan politièki akter je vladajuæa grupacija u Crnoj Gori, a drugi politièki akter je vladajuæa grupacija u Srbiji i opozicija u Crnoj Gori”, kazao je Vujaèiæ u intervjuu agenciji MINA. Prema njegovim rijeèima ta dva aktera imaju sasvim suprotna gledanja na zajednièku državu i ako imaju takva suprotna gledanja, za oèekivati je da æe takva gledanja da se provlaèe i sledeæe tri godine, tako da æe svaki od aktera nastojati da svako pitanje koje bude sporno prelama kroz svoju prizmu. MINA: Koliko, osim politièkih elita, postoje suštinske razlike izmeðu Srbije i Crne Gore koje (ne)omoguæavaju funkcionisanje zajednice? VUJAÈIÆ: Postoje one razlike koje su odavno u opticaju u korist ili protiv neke zajednice. A to su razlike u velièini i broju stanovnika itd. Zanimljiviji su mi karakter ekonomskog i politièkog sistema. Za razliku od jednog perioda koji je postojao od 1997 do 2000-te, u Crnoj Gori se, oblikovao jedan drugaèiji politièki, a posebno i ekonomski sistem. Krenulo se ranije u reforme i to je smanjilo znatnu razliku izmeðu ekonomskih sistema. Meðutim sada ciljevi i u Srbiji i Crnoj Gori su logièno, kao i svakoj zemlji Jugoistoène Evrope, stvaranje tržišne ekonomije. I ti ciljevi èine da nema neke bitne razlike, osim u brzini i možda kvalitetu ostvarivanja tržišne ekonomije. Naravno postoje i drugi problemi, kao problemi crnog tržišta, korupcije i svega onoga što se dešava i u Srbiji i u Crnoj Gori, gdje nema neke velike razlike. MINA: Koliko, prilièno komplikovano odluèivanje buduæe zajednice može da uspori približavanje EU, kao konaènom cilju? VUJAÈIÆ: Može da usporava kao što smo vidjeli da sada usporava donošenje Povelje. Sam naèin odluèivanja jeste da imate dva faktora, dvije države koje treba da naðu kompromis. A nalaženje kompromisa nije uopšte lako u situaciji kada jedan politièki akter ima jedan krajnji cilj, a drugi ima sasvim drugi. U tom sluèaju naravno da æe biti usporavanja. MINA: Koliko može problematièna saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu da se prenese na Zajednicu Srbije i Crne Gore? VUJAÈIÆ: Tu nema nekog kontinuiteta kao u drugim stvarima. To može naravno da problematizuje samu Srbiju, da Srbija i srpska politièka elita gubi na rejtingu, kao što je gubila, posebno posljednju godinu. Ali, u objektivnom smislu, svako zastajkivanje ka približavanju Evropi, a približavanje Evropi æe nužno biti približavanje Zajednice Srbije i Crne Gore, objektivno æe i to da usporava. U svakom sluèaju neposredne posledice od eventualne nesaradnje æe prije svega trpjeti Srbija. MINA: Kako biste ocjenili vlast u Srbiji nakon 5. oktobra 2000.-te? VUJAÈIÆ: Teško je ocjeniti ovu vlast. Iz prostog razloga što je proces njenog uspostavljanja bio problematièan, iz razloga nekog dvojstva, koje je postojalo prvih nekoliko mjeseci. Kasnije je povodom Haga nastao sukob izmeðu Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, odnosno ostatka DOS-a, koji se povodom hapšenja Miloševiæa, i u svakom slijedeæem postupku u vezi sa Hagom usložnjavao i dobijao nove razmjere. Tako je došlo do situacije kakva jeste, koja je usporavala reforme u Srbiji. Kada se ocjenjuje vlast u Srbiji onda se može reæi da je ona u nekim elementima napravila pomake, možda i znatne. U ekonomskim posebno, i što se tièe otvaranja i rješavanja problema u meðunarodnim ekonomskim odnosima, ali u nekim domenima skoro da ništa nije uèinjeno. Dvije oblasti u kojima je vrlo malo uèinjeno su policija i pravosuðe. Tu zaista skoro da ništa nije uraðeno. MINA: Koliko su za propast predsjednièkih izbora u Crnoj Gori i Srbiji krivi državno ureðenje i izborni sistemi, a koliko su uticali neki drugi faktori? VUJAÈIÆ: Prije svega su uticali izborni sistemi, ali moramo imati u vidu da u znatno veæem broju zemalja Istoène Evrope postoje isto takvi izborni sistemi i taj uslov, pa se nije dešavala ovakva sitacija. Više faktora je uticalo. S obzirom da su propali predsjednièki izbori u Crnoj Gori, jednako kao i u Srbiji, onda onaj faktor koji je posebno nagalašavan poslije propalih izbora u Srbiji, o tome da je taj sukob glavni izvor problema je malo relativiziran. Desila se, i u Srbiji i u Crnoj Gori, prije svega situacija zasiæenja politikom. Ljudi sada veæ osjeæaju da ta politièka pitanja koja su do sada dominirala treba ipak ostaviti po strani, i da su sada egzistencijalna pitanja ona o kojima se treba više brinuti. Naravno, postoje znatne razlike izmeðu onoga što se dešavalo na predsjednièkim izborima u Srbiji i Crnoj Gori. U Crnoj Gori je, možda, èitavih 20 do 30 odsto ljudi poslušalo bojkot, pa je i to razlog zbog èega nije zadovoljen uslov. U Srbiji nije bilo tako otvorenog poziva na bojkot, bar ne jaèe politièke snage, a opet su propali izbori. Postoje neke razlike koje u krajnjoj liniji pokazuju u osnovi da je generalno neka zasiæenost politikom uticala na biraèe. MINA: Zbog èinjenice da opozicija u Srbiji nije bila pitana za razliku od crnogorske, da li bi neke promjene u Srbiji na unutrašnjem planu mogle da ugroze Ustavnu povelju ? VUJAÈIÆ: Opozicija u Srbiji ima drugaèiji status od opozicije u Crnoj Gori. Jeste da je opozicija u Crnoj Gori u onom bivšem sistemu davala podršku autoritarnom režimu Miloševiæa, ali ona nema u ovoj situaciji takav nivo, uslovno da kažemo, odgovornosti, kao što ima opozicija u Srbiji za sve ono što se dešavalo u Srbiji i Saveznoj državi. Ja ne oèekujem da æe se ni u buduæim izborima u Srbiji, rejting sadašnjih opozicionih snaga znatno promjeniti. Èak mogu na slijedeæim izborima da dobiju manje nego što su imali do sada. U svakom sluèaju sam siguran da æe se to desiti sa Socijalistièkom partijom Srbije. (kraj) vup/sim