Podgorica, (MINA) – Kvalitet života i zdravlje u odraslom dobu zavisi od ishrane u djetinjstvu, kazala je specijalista higijene u barskom Domu zdravlja, Snežana Barjaktaroviæ Laboviæ, navodeæi da je neophodna uravnotežna ishrana koja æe obzbijediti potrebne materije za normalan razvoj djeteta. Prema poslednjem istraživanju koje je je raðeno, a da su podaci publikovani u Crnoj Gori, dodala je, bilo je oko 20 procenata gojazne djece od 16 do 19 godina. »To je znaèajno visok procenat. Trebali bismo, kao društvo, više da se angažujemo i preduzmemo korake kako bi se taj procenat smanjio, ili bar održao na tom niovou«, kazala je Barjaktaroviæ Laboviæ agenciji MINA. Ona smatra da, kako bi se taj cilj ostvario, treba djelovati sa svih nivoa. »Od porodice do škole bismo trebali da djelujemo na to da djeca razvijaju pravilne navike. Školski obrok bi trebalo da ima znaèajnu ulogu, kako u razvoju pravilnih navika u ishrani tako da bude obrok koji æe djeci nadoknaditi energiju izgubljenu tokom prva dva-tri školska èasa«, kazala je Barjaktaroviæ Laboviæ. Prema njenim rijeèima, karakteristika pravilne ishrane u ranom dobu je unos raznovrsne hrane kako bi se organizmu obezbijedilo sve ono da bi normalno funkcionisao. »Više od 45 vrsta hranljivih materija je neophodno organizmu da bi normalno funkcionisao. To æemo obezbijediti tako što æemo konzumirati namirnice iz svih grupa«, poruèila je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je precizirala da treba koristiti namirnice iz grupe žitarica i proizvoda od brašna, iz grupe mlijeka i mlijeènih proizvoda, voæa, povræa i mesa. »Treba voditi raèuna o izboru namirnica, njihovoj kolièini, naèinu na koji se pripremaju djeci i ritmu obroka. Unos koncentrovanih šeæera mora biti ogranièen, a djecu uèiti da mijenjaju parèe torte ili kolaè sa voækom i izbjegavaju prazne kalorije«, apelovala je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je dodala da dnevno treba unositi barem 400 grama voæa i povræa, »a uz sve to piti dosta vode i biti fizièki aktivan«. »Dijete dnevno mora minimum sat biti aktivno. Poželjno je sve što je preko tih sat, a najbolje je fizièku aktivnost sprovoditi na svežem vazduhu. Neophodno je skratiti vrijeme fizièke neaktivnosti«, savjetovala je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je ukazala na èinjenicu da veæina škola nema kuhinje koje prave školski obrok prema preporukama. »Uglavnom se nude nezdravi obroci sa previše masti i praznih kalorija ili, u najgorem, škola nema ništa, a u njenoj okolini su razni oblici »brze hrane«, što svakako nije dobro«, navela je Barjaktaroviæ Laboviæ. Loše je to, dodala je, što se o zdravlju ne razmišlja dok se bolest ne dogodi. »Djeca su kategorija koju treba zaštiti pa je jedan od najlakših i najpraktiènijih naèina upravo nauèiti djecu šta je pravilna ishrana«, rekla je Barjaktaroviæ Laboviæ. Prema njenim rijeèima, najvažnije je da roditelji imaju u vidu da ih djeca imitiraju. »Uzalud æemo govoriti djeci da »brza hrana« nije zdrava, da su grickalice prazne kalorije, a da su sokovi teèni slatkiši, ukoliko nas djeca gledaju da jedemo takvu vrstu hrane, odnosno pijemo sokove«, navela je Bajraktaroviæ Laboviæ. Ona je ukazala da u Crnoj Gori, kao i u zemljama u okruženju, ima poveæan broj djece koja imaju poveæanu tjelesnu masu. »Ako se tu ne preduzmu neke mjere, imaæemo gojaznu populaciju odraslih«, poruèila je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je ukazala da je bitno da se odradi niz mjera kako bi se sprijeèio poremeæaj zdravlja kakva je gojaznost. »Najmudrije je djelovati u najmlaðem uzrastu. Veæ sa predškolskim ustanovama, sa vaspitaèima i roditeljima treba razvijati zdrave navike za zdrav stil života«, rekla je Barjaktaroviæ Laboviæ. Bez zdravlja, dodala je, nema kvalitetnog života. »Sa najmlaðim generacijama treba da radimo i kroz neko vrijeme možemo oèekivati pozitivne efekte, širih razmjera. Za sada su to samo neka sporadièna dešavanja, bez organizovanog i sistemskog rada što, naravno, nije dobro«, navela je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je rekla da je država napravila Strategiju protiv hroniènih nearaznih bolesti, kao i Akcioni plan za ishranu i bezbjednost hrane, ali da se aktivnosti predviðene tim dokumentima slabo ili nikako ne realizuju. »Rade se brojne ankete, škole, nevladine organizacije i po neka zdravstvena ustanova, ali se rezultati ne objavljuju i ne prikazuje se realno stanje stvari. Mi i dalje mislimo da smo bolji u odnosu na okruženje, bez obzira o kojioj se patologiji radi ali kada je gojaznost u pitanju, sigurno ne zaostajemo«, smatra Barjaktaroviæ Laboviæ. Kada su u pitanju navike u ishrani i gojaznost, dodala je, munjevitom brzinom se bližimo Zapadu. Ona je roditeljima savjetovala da se, kada primjete da dijete ide u smjeru gojaznosti, obrate izabranom doktoru . »Ljekar æe ih dalje uputiti vjerovatno u Savjetovalište za pravilnu ishranu ili kod nekog struènjaka za ishranu«, zakljuèila je Barjaktaroviæ Laboviæ. (kraj) anm