Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog izmjena i dopuna Zakona o radu Srpske liste, kojim bi od septemebra bila poveæana minimalna cijena rada sa 52 na 80 EUR, danas su kao nerealan okarakterisali predstavnici Vlade, Demokratske partije socijalista i ostatka opozicije. Iz Srpske liste su u èetvrtak saoštili da su predložili Skupštini izmjene Zakona o radu, koji bi omoguæio rast zarada u javnom sektoru za oko 30 odsto, penzija za oko 18 odsto, a naknada za topli obrok na 40 EUR. U toj koaliciji tvrde da na taj naèin ne bi znaèjanije bilo uveæano optereæenje budžeta. Predsjednik Srpske narodne stranke, èlanice Srpske liste, Andrija Mandiæ je danas Slobodnoj Evropi rekao da se taj predlog zasniva na jednostavnoj raèunici, kao i da mu je poznato da MMF i Svjetska banka ne preporuèuju Crnoj Gori da za sada poveæava zarade javnoj upravi. Prema njegovim rijeèima, poveæane su plate predsjedniku države, Vlade, ministrima, poslanicima i sudijama zbog èega u Srpskoj listi ne vide razlog zašto ne bi porasle i one namijenje zaposlenima u školstvu, zdravstvu, policiji, državnoj upravi, vojsci i penzionerima. »To je i u skladu sa našim naèelom za koje se zalažemo u politici - sva prava svima u Crnoj Gori. U skladu sa tim bilo bi poželjno i da se pare koje je ubrala država Crna Gora podijele na naèin - sve pare svima«, objasnio je Mandiæ. U Ministarstvu finansija smatraju da je predlog Srpske liste nerealan i da ga ne treba ni komentarisati. Portparol Ministarstva Ana Miljaniæ je ocijenila da je taj zahtjev i proizvoljan i neozbiljan. »Jedini zaljuèak koji se nameæe iz svega je da je u pitanju èistu politikanstvo«, kazala je ona. Predrag Boškoviæ iz DPS-a tvrdi da je predlog populistièka demagogija prijatna za uši ali bez utemeljenja. On je naveo da je vrlo lako onima koji su opoziciji jer ne odgovaraju ni za šta i prièaju prièe koje nemaju utemeljenja u crnogorskoj stvarnosti. »S obzirom da je Crna Gora još na razvojnom putu veoma je teško balansirati velike investicije neophodne za dostizanje veæeg nivoa životnog standarda i poveæavati plate javne uprave, a da se time ne naruši budžetska neravnoteža«, rekao je Boškoviæ. Dragiša Pešiæ iz Socijalistièke narodne partije je podsjetio da je ukupna javna potrošnja u Crnoj Gori za ovu godinu izuzetno visoka i da su u njoj najveæa stavka izdvajanja za lièna primanja radnika u javnom sektoru, zbog èega bi svako novo poveæanje izazvalo njeno veæe uèešèæe u ukupnom bruto domaæem proizvodu. To Crnu Goru, kako je dodao, èini nepreporuèljivom za meðunarodne finansijske organizacije. Zarija Pejoviæ iz Pokreta za promjene je kazao da su dosadašnje studije Svjetske banke pokazale da je udio zarada u BDP-u u Crnoj Gori najveæi u regionu odnosno da je crnogorska privreda nekonkurentna. »S obziom na tu èinjenicu ne postoji prostor za znaèajnije poveæavanje zarada u Crnoj Gori, a da to ne utiæe na dalji pad konkuretnosti ekonomije«, smatra Pejoviæ. (kraj) kmh.