Podgorica, (MINA) – Dešavanja iz bliske prošlosti, predrasude, kao i to što Srbija ne ide putem evroatlantskih integracija, uzroci su male podrške graðana èlanstvu u NATO-u, smatra ministar odbrane, Boro Vuèiniæ. Prema njegovim rijeèima, razlog male podrške je u onome što se dešavalo u neposrenoj prošlosti po pitanju aktivnosti NATO-a i što se ne dovodi u pitanja zašto je to raðeno. „Drugi razlog su predrasude starijih koje potièu iz hladnog rata i emotivne upuæenosi ka istoku i treæi razlog je što Srbija ne ide evroatlanskim putem, i ako se to èuje od jednog dijela njene politièke javnosti“, rekao je Vuèiniæ. On je, na predavanju na temu evroatlantskih integracija na Fakultetu za evropske i državne studije, kazao da Crna Gora ima dva strateška cilja – prvi je èlanstvo u Evropskoj uniji (EU), a drugi u Alijansi. „Prva pretpostavka puta sadržana je u deklaraciji nezavisnosti koja je usvojena 2006. godine i novi Ustav je u sadržaju opredijelio našu zemnju za evropski i evroatlantski put“, kazao je on. Vuèiniæ je objasnio da su na osnovu tih dokumenata donijete stretegije za nacionalnu bezbjednosti i odbrane, kao i da je od 2006. godine, otkad je Crna Gora èlanica Partnerstva za mir, došlo i do èlanstva u Akcionom planu za èlanstvo (MAP). „U okviru MAP-a smo imali dobar rezultat u realizaciji obaveza prvog nacionalnog programa, koji je poèeo o oktobru prethodne godine. Drugi program je poèeo nedavno prezentacijom u Briselu i ocijenjeno je da je realèan i nije previše ambiciozan“, kazao je on. Prema rijeèima Vuèiniæa, u Vladi smatraju da u odnosu prema evropskim integracijama treba da budu realni. „Uspjeli smo da reformišemo sistem odbrane, da izgradimo kapacitet vojske i veæ sada pripremamo 5. rotaciju za ISAf misiju, a uèestvujemo i u misijama u Liberiji i misiji Atalanta u vodama Somalije“, dodao je on. Vuèiniæ je dodao da je jedan najveæih bezbjednosnih problema višak naoružanja i da se u u pogledu njegovog rješavanja radi na dva projekta – Mondem i Tehnièki sporazum sa Sjedinjenim Amerièkim Državama (SAD). „Crna Gora treba da uðe u NATO iz razloga bezbjednosti da ide evopskim i evroatlanskim putem, jer ovdje u regionu stalno se ponavlja istorija. Drugi razlog je bolji ekonomski razvoj, primjer je Rumunija koja je za 150 odsto poveæala ekonomski razvoj“, ocijenio je Vuèiniæ. On je rekao da, ako Crna Gora ne ode tim putem, ostaje joj neutralnost. Vuèiniæ smatra da to nije trajno rješenje. Amerièki ambasador u Podgorici Sju Kej Braun kazala je da tema NATO-a uvijek izaziva živu diskusiju i da se jedino konstruktivnim razgovorom može doæi do prave odluke u vezi èlanstva. „Otkad ste postali nezavisni, SAD kao partner podržava Crnu Goru u integracijama ka EU. Posveæenost vaše države èlanstvu u Alijansi je dobar pokazatelj da ste usmjereni ka dugoroènom prosperitetu“, navela je Braun. Ona je dodala da postoje mnoge prednosti èlanstva, jer je Alijansa osnovana na ideji kolektivne bezbjednosti, kao i da je za male države NATO zaštita koju one svojim ogranièenim sredstvima ne mogu osigurati. „Kada su u pitanju bezbjednosna pitanja, Crna Gora æe dobiti ravnopravan glas. Odluke se u NATO-u donose na bazi konsenzusa, pa je i mišljenje malih država važno kao i mišljenje velikih“, projasnila je Braun. Ona je naglasila da nijednu èlanicu niko ne primorava na uèešæe u mirovnim misijama, veæ da je to odluka samih država. Ambasador Slovaèke František Lipka kazao je da ta zemlja ima svoje prioritete, a da je zapadni Balkan jedan od njih. „Želimo da pomognemo na EU putu, jer smo mi smo prošli putem koji èeka vas“. On je dodao da svrha tog projekta nije da ubjeðuju graðane, veè da ih informišu kako bi na osnovu valjanih podataka donijeli odluku, a ne na osnovu dezinformacija. Milica Kovaèeviæ iz Centra za demokratsku tranziciju je poruèila da su mladi njihova ciiljna grupa kada rade na tu temu. Prema njenim rijeèima, civilni sektor se ukljuèio u komunikaciju na Vladin poziv, jer su procijenili da æe nevladine organizacije moæi da prošire forum za razgovor o tom problemu. Njima je, dodala je Kovaèeviæ, prioritet da proces komuniciranja bude transparenatan, participativan i konsultativan. „Ove ture su sjajan pristup, transparentanost pokazuje ptisustvo ministra, konsultativnost prisustvo struène javnost, a patricipativnost je poziv da graðani uèestvuju u diskusiji“, rekla je ona. Kovaèeviæ smatra da je ta tema u politièkom diskursu drugorazredni cilj, a da je primarni èlanstvo u EU. „Politièke patrije ne govore jer to pitanje ne generiše glasove. O NATO-u se na rezgovora zato imamo status kvo o ovoj temi“. Predsjednik slovaèeke Atlantske komisije Rastislav Kaèer ocijenio je da je NATO najuspješniji bezbjednosni savez moderne istorije. „NATO nije ono što je kad je bio kad smo se mi pridružili,a li ako me pitate da li da se pridružite, preporuèio bih da se pridružite, jer je dobro sjedjeti za stolom gdje se donose odluke, a ne van njega“, rekao je Kaèer. (kraj) mbu/boj