Podgorica, (Montena-business) – Zakoni o elektronskoj trgovini i potpisu, èiji su nacrti danas prvi put predstavljeni javnosti, regulišu u Crnoj Gori do sada nepoznatu oblast poslovanja, koja æe otvoriti nova radna mjesta i poslove. Direktor Instituta za strateške studije i prognoze Petar Ivanoviæ kazao je da se ne radi o sistemskim propisima, ali da oni èine preduslove za razvoj slobodne trgovine u Crnoj Gori. Ova dva zakona pomažu ukljuèivanje u globalnu elektronsku trgovinu, što æe poveæati zaposlenost, investicije i konkurentnost privrede. »Iako broj korisnika raèunara u Crnoj Gori nije veliki, on æe sigurno rasti. Oko dvije treæine crnogorskih preduzeæa koristi raèunar, a preko 42 odsto je prikljuèeno na Internet, tako da æe im ovi propisi omoguæiti lakšu i bržu trgovinu«, kazao je Ivanoviæ. Ministar trgovine Ivan Raièeviæ smatra da æe Zakoni o elektronskoj trgovini i potpisu doprinijeti slobodnom kretanju kapitala, roba i ideja koji su, kako je ocijenio, najbrži put ka razvoju društva. »Sa izradom ovih zakona ne zaostajemo za svijetom, jer su slièni propisi u Evropskoj uniji doneseni ove ili prošle godine. Cilj javne rasprave je da se nacrti unaprijede prije nego što ih ramotri Vlada i Skupština Crne Gore«, kazao je Raièeviæ. Dragan Prlja iz Instituta za uporedno pravo rekao je da su zakoni usaglašeni sa dirketivama Evropske unije, ocjenivši da oni èine pravni okvir za slobodnu elektronsku trgovinu. »Zakon o elektronskoj trgovini reguliše protok komercijalnih informacija, zakljuèivanje ugovora elektronskim putem i elektronska plaæanja. Zakon o elektronskom potpisu propisuje uslove za digitalni potpis i poslovanje organizacije koja æe izdavati sertifikate za njih«, objasnio je Prlja. U raspravi o nacrtima Zakona uèestvovali su predstavnici preduzeæa i institucija èije æe poslovanje regulisati ovi Zakoni. Njihove primjedbe odnosile su se na ogranièenje elektronskih plaæanja sa inostranstvom, kao i na jezièke i pravne nedosljednosti nacrta. Oni smatraju da Agencije za telekomunikacije ne treba da nadzire tijelom koje izdaje sertifikate za elektronske potpise, kako je to porpisano nacrtima ova dva Zakona. Predmet rasprave je bilo i vlasništvo nad tijelom koje izdaje sertifikate i preklapanje Zakona o elektronskoj trgovini i potpisu sa postojeæim domaæim i evropskim propisima. Oni su istakli da je nephodno uraditi dodatnu dokumentaciju za oba nacrta, kako bi graðani, èlanovi Vlade i poslanici bili informisani na koga se oni odnose i koje su koristi njihove primjene. Nova dokumentacija, prema njihovom mišljenju, treba da bude napisana jednostavnijom ili svakodnevnom terminologijom. Nacrte oba zakona uradili su struènjaci konsultantskih kuæa PriceWatersHouseCoopers i Barents group. U narednih sedam dana Institut za strateške studije i prognoze prikupiæe i obraditi komentare i sugestije na nacrte oba zakona. (kraj) af