Podgorica, (MINA) – Odluka Evropske komisije da preporuèi Crnu Goru za sticanje statusa kandidata za èlanstvo u Evropskoj uniji rezultat je cijelog crnogorskog društva, ocijenili su danas šef delegacije EU u Podgorici Leopold Maurer i ministarka za evropske integracije Gordana Ðuroviæ. „Ovo je istorijski trenutak u procesu integracija Crne Gore u Evropsku uniju (EU), kazao je Maurer na konferenciji za novinare nakon objavljivanja Mišljenja Evropske komisije (EK) o crnogorskoj aplikaciji za èlanstvo. „Kao što ste èuli, komesar (za proširenje Štefan File) je veoma jasno rekao da Crna Gora treba, u skladu sa preporukama EK, da dobije status države kandidata“, rekao je Maurer, podsjeæajuæi da to treba da potvrde države èlanice EU u decembru. Ðuroviæ je ocijenila da je preporuka EK da Crna Gora dobije status kandidata za èlanstvo potvrda napora koje su Crna Gora, njeno društvo i institucije uèinili na reformama i evropskom putu. „Mislim da je preporuka koja je data državama èlanicama EU jasna – da smo jedina zemlja u regionu koja može da kaže da je u ovom paketu proširenja dobila preporuku za sljedeæu evropsku stepenicu“, navela je ona. Prema njenim rijeèima, Vlada shvata da to istovremeno znaèi puno posla „zato što je put do èlanstva vrlo dug i zahtjevan“. Ðuroviæ se raduje što Crna Gora može biti „optimista“ vezano za dobijanje statusa kandidata u decembru. „Ja bih voljela da ta odluka bude donijeta u decembru od strane 27 država èlanica“. „Zajedno se moramo potruditi da lobiramo za Crnu Goru ovih mjesec, jer je to ona zaslužila. Hajde da lobiramo za Crnu Goru, da uradimo nešto za nju, da budemo zemlja kandidat u decembru“, kazala je ona. Ðuroviæ smatra da bi Crna Gora u narednom periodu trebalo da pripremi mapu puta šta sve treba da uèini kako bi otvorila pregovore o èlanstvu. „Trebalo bi prije svega da se pozabavimo onim što je preporuèeno u ovih sedam pokazatelja, a to je u najkraæem da se uskladi izborni zakon (sa Ustavom) i ojaèa uloga parlamenta, dalje reformiše državna administracija sa karijernim sistemom izbora i unapreðenja, i da to posredno obuhvati i jaèanje Državne revizorske institucije i Uprave za upravljanje ljudskim resursima“, dodala je ona. Ðuroviæ je kazala da bi Crna Gora trebalo da uèini procedure izbora sudija i tužilaca, kao i postavljenja tužilaca transparentnijim, jaèa nezavisnost pravosuða, sprovede Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala sa jasnim mehanizmom praæenja rezutata, ali i da unaprijedi medijske slobode. „Ovo su vrlo ozbiljne poruke koje moramo pažljivo razraditi“, kazala je Ðuroviæ, dodajuæi da bi država trebalo veæ na jesen da uradi evaluaciju uèinjenog. Ona smatra da nijedan od postavljenih sedam kriterijuma nije lak. „Dozvolite da ja, iz ugla radnika, kažem da su svi teški“. Ðuroviæ je rekla i država nema dovoljno novca da sprovede neophodne reforme kako bi ispunila tražene kriterijume, ali da to ne bi trebalo da bude ogranièenje pred kojim treba posustati. „U uslovima štednje, ja moram reæi da nemamo (novca). Ali, ne bi bilo ni prvi put da uložimo dodatni napor da racionalizacijom izoštrimo prioritete pa da napravimo i neke relokacije i u kapitalnom budžetu ako treba ili u nekim drugim programima, da za ono zašta se zaista prepozna da mora, da za to mora biti novca“, navela je Ðuroviæ. Ona je, odgovarajuæi na novinarsko pitanje, kazala da su borba protiv organizovanog kriminala i korupcije prioriteti, kao i da bi sve institrucije trebalo da se potrude da bi se postigli što konkretniji rezultati u suoèavanju sa tim pojavama. Maurer je rekao da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala „veoma bitan prioritet“ za EU i jedan od najvažnijih rezultata koji mora biti ostvaren za otpoèinjanje pregovora. „Da Crna Gora može da nam pokaže veoma dobre dokaze o tim sluèajevima koji trebaju da se dovedu pred sud, da se sudski procesi završe na svim nivoima po pitanju korupcije“. kazao je on. Maurer smatra i da je jedan od kljuènih prioriteta i sloboda medija, koja se mora ojaèati u Crnoj Gori, navodeæi i da bi sudsku praksu Evropskog suda pravde i Evropskog suda za ljudska o kleveti trebalo uzeti u obzir. (kraj) del/boj