Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pridruživanje Evropskoj uniji (EU) je cilj kojem veæina u Crnoj Gori teži, složili su veèeras predstavnici dva bloka koja uèestvuju u referendumskoj kampanji, ali su imali razlièite stavove o tome da li æe proces biti brži i efikasniji izglasavanjem nezavisnosti ili u zajednici sa Srbijom. U Bloku za nezavisnost tvrde da Crna Gora, ali i Srbija, može brže u EU kao samostalna država. „Mnogo brže æe i Srbija i Crna Gora ispunjavati kriterijume nego nefunkcionalna Državna zajednica, što je dokazalo uvoðenje dvostrukog kolosijeka u procesu evropskih integracija“, rekao je predstavnik tog Bloka Predrag Boškoviæ. On je u debati na Televiziji Crne Gore kazao da je bi se u nezavisnoj državi odluke donosile samo na jednom mjestu, a ne kao do sada - na tri. „Neæe se više dešavati, kao dva puta prošle godine da ne budu izglasani neki za Crnu Goru važni kreditni aranžmani zbog sukoba Srpske radikalne stranke i Socijalistièke partije Srbije“, tvrdi Boškoviæ. Predstavnik Bloka za zajednièku državu Srðan Miliæ kazao je da okvire evropske vrijednosti èine ideje solidarnosti i uzajamnosti i da je Državna zajednica najbolji i najjefikasniji put u EU. On smatra da se ne može govoriti o procesu evropskih integracija pored ocjena iz EU da je primjene zakona u Crnoj Gori na izuzetnom lošem nivou i upitao je Vladu da li joj je pridruživanje apsolutuni prioritet s obzirom da je budžetom za ovu godinu predviðeno svega oko 520 hiljada EUR ili 0,1 odsto za Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije. Predstavnik Bloka za nezavisnost Gordana Ðuroviæ nije se složila sa tom konstatacijom tvrdeæi da su evropske aktivnosti dovoljno finansijski podržane i Ministarstvo „svakim danom kroz CARDS i Tvinig program dobija sve više evropskog novca“. Ona je podsjetila na osnovne kriterijume pridruživanja EU - poštovanje osnovnih evropskih vrijednosti u oblasti vladavine prave, nacionalnih manjina, izgradnja savremene tržišne privrede primjerene evropskim standardaima i moguænost izdržavanja konkurencije, kao i administrativni kapacitet da se kreira nacionalno zakonodavstvo slièno evropskom i postojanje administracije koja æe kvalitetno sprovesti reforme na putu pridruživanja. „Crna Gora ima i naèete kriterijuem iz Mastrihta jer posjeduje euro koji pokazuje sve pozitivne efekte i bitno je za graðane da on ostane u njihovim novèanicima jer daje sigurnost i stabilnost“, ocijenila je Ðuroviæ. Predstavnik Bloka za zajednicu Aleksandar Damjanoviæ složio se da euro treba da ostane u novèaniku graðana, „ako ima šta da ostane“. „Koja je to zemlja spremna da uskoèi u EU sa prosjeènim platama od 230 EUR i penzijama od 130?“, pitao je Damjanoviæ. Komentarišuæi izjavu predstavnika Bloka za nezavosnost da je Crna Gora završila strukturalno prilagoðavanje on je pitao da li pod tim podrazumijevaju i da æe odmah nakon referenduma cijena struje biti veæa najmanje 30 odsto i da æe poskupjeti komunalne usluge. „Govorite o povoljnom makroekonomskom ambijentu i da je Crna Gora otvorila prostor za nova zaduživanja. Zašto ne kažete da ne znate koliki je dug Crne Gore, a to ne zna ni Centralna banka ni Državna revizorska institucija“, dodao je Damjanoviæ. On smatra da se ne može reæi da je Crna Gora nisko zadužena. „Baratate sa podacima o javnom dugu koji je oko 500 miliona EUR. Imate takozvani unutrašnji dug i sve to zajedno, prema podacima Ministarstva finansija iznosi preko 700 miliona“, podsjetio je Damjanoviæ pitajuæi zašto se ne govori o komercijalnim zajmovima. Tu, kako je objasnio spada oko 100 miliona koje je Vlada preuzela prilikom prodaje Kombinata aluminijuma, 60 miliona nakon privatizacije Željezare, zatim dugovi Luke Bar i lokalne smaouprave. Prema najmanjim projekcijama, zajedno sa unutrašnjim i komercijalnim dugovima Crna Gora je zadužena oko milijarda EUR što se opasno primièe sumi koja je jednaka njenom bruto domaæem proizvodu (BDP), tvrdi on. "Po tome ne da nije zadužena nego prezadužena“, konstatovao je Damjanoviæ. Ðuroviæ je na njegovu, kako je kazala, „ekstremnu matematiku sabiranja duga“, odgovorila da javni dug prati Meðunarodni monetarni fond i da on iznosi 32 odsto BDP-a dok u Srbiji èini 62 odsto, što tu zemlju svrstava u visokozadužene. „Neprirodno je da neko voli da je njegova država što više dužna da je u njoj što gore. Duboko vjerujem da projekat državnosti Crne Gore daje dobre rezultate i da u okviru pune politièke samostalnosti i ekonomije, može dati još bolje, a ima nas sasvim dovoljno da nam bude dobro od takve države jer Državna zajednica je savim nešto drugo, a državu imate samo jednu“, poruèila je Ðuroviæ. (kraj) bvm/kmh