Podgorica, (MINA) – Direktor Centra za demokratsku tranziciju Nebojša Medojeviæ izjavio je danas da je jedina pozitivna strana usvajanja Ustavne povelje, to što æe i Srbija i Crna Gora biti primljene u Savjet Evrope (SE). »Problema u implementaciji Ustavne povelje biæe praktièno na svakom koraku, jer je nemoguæe oèekivati da æe Savjet ministara funkcionisati harmonizovano i homogeno, imajuæi u vidu kolika je moæ ostala u republikama èlanicama«, rekao je Medojeviæ Radiju Slobodna Evropa. Prema njegovim rijeèima, presudno æe biti hoæe li Evropska Unija mnogo više i intezivnije nego do sada uslovljavati politièke elite iz Srbije i Crne Gore da krenu u proces asocijacije i stabilizacije. »To nije moguæe ostvariti bez radikalnih reformi, obraèuna sa korupcijom i kriminalom i ispunjavanja svih obaveza koje je Brisel uputio akcionim planom«, tvrdi Medojeviæ. On smatra da æe tenzije oko državnog pitanja splašnjavati, ukoliko se budemo usmjeravali prema evropskim standardima. »Svima je jasno da æe ovakva državna zajednica biti koènica brzom privrednom rastu, koji je neophodan ako želimo da stignemo èak i države u regionu, kao što je Hrvatska, a da ne govorimo o Sloveniji i drugim zapadno evropskim državama«, kazao je Medojeviæ. Funkcioner Socijaldemokratske partije Borislav Banoviæ smatra da je u Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovoðenju ostalo mnogo nejasnoæa. »Sporna pitanja praktièno su ostavljena za naknadno rješavanje novim zakonima, što ostavlja moguænost za nove manipulacije«, kazao je Banoviæ. Prema njegovim rijeèima, ostalo je sporno pitanje zajednièke imovine. »Pretpostavljam da æe se to nastaviti u vezi sa vojskom, odnosno, da li je vojska institucija ili nije. Nije definisan naèin odluèivanja sudova, odnosno, kada zajednièki odluèuju, sudovi državne zajednice i države èlanice o pitanju usaglašenosti ustava«, ocijenio je Banoviæ. Bivši sudija Ustavnog suda Blagota Mitriæ smatra da je nadležnost suda državne zajednice sporno rješenje. »Nigdje na svijetu nema da sud jedne države, mora da sudi zjedno sa drugim sudom«, istakao je Mitriæ. Prema njegovom mišljenju, posebna povelja o manjinskim i ljudskim pravima pretvorila je Ustavnu povelju u zapisnik. »Oni kažu, pravimo malu povelju, o manjinskim pravima, koja æe biti sastavni dio Ustavne povelje, koja æe isto biti najveæi pravni akt. Kada sam to vidio, mislio sam da je Ustavna povelja najveæi pravni akt. Sada sam shvatio da, ako æe to da bude sastavni akt Ustavne povelje, onda je Ustavna povelja zapisnik, a ne najviši pravni akt«, zakljuèio je Mitriæ. (kraj) tmi/sim