Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predstavnici vodeæih crnogorskih banaka nijesu oduševljeni nedavnom promjenom politike obavezne rezerve, kojom Centralna banka Crne Gore (CBCG) želi da podstakne oroèavanje uloga. Nakon gotovo tri godine primjene stope obavezne rezerve od 23 odsto na depozite po viðenju i oroèene do 30 dana, CBCG je ove sedmice odluèila da je smanji na 19 odsto za a vista i uloge povjerene bankama na rok do tri mjeseca, dok æe za one do godine ona biti pet odsto. Koordinator Sektora upravljanja finansijskim sredstvima NLB Montenegrobanke, Irena Radoviæ, rekla je da u tom finansijskom preduzeæu na smanjenje stope, uopšteno, gledaju pozitivno, iako je rijeè o neznatnom padu, s obzirom na dužinu perioda mirovanja. “S druge strane, osnovica za obraèun obavezne rezerve proširena je i na depozite oroèene do 90 dana, kao i na one do godinu. To æe se negativno odraziti na banke kod kojih u strukturi preovladavaju ulozi oroèeni na kraæi rok”, rekla je Radoviæ agenciji Mina-business. Dubravka Paviæeviæ iz Crnogorske komercijalne banke (CKB), uz napomenu da odluku CBCG komentariše prije objavljivanja, na osnovu informacija iz medija, smatra da do smanjenja obavezne rezerve realno nije ni došlo, jer je procenat izdvajanja smanjen, ali osnovica znatno uveæana. “Najveæi broj depozita kod CKB je upravo do godinu, a mislim da to važi i za druge banke”, rekla je ona. “Praktièno, obaveznom rezervom su obuhvaæeni svi depoziti, izuzev 30 do 35 odsto oroèenih”. Za NLB Montenegrobanku svakako je pozitivan dio odluke CBCG da poveæa uèešæe obraèunate obavezne rezerve na koje plaæa kamatu bankama, sa 25 na 40 odsto, kao i smanjenje kamatnih stopa sa 12 na 11 odsto na nedostajuæi iznos nedjeljno izdvojen u tu svrhu. Poveæanje uèešæa na koje se plaæa kamata pozitivan je pomak i za CKB, mada Paviæeviæ dodaje da bi osnovica u tom sluèaju trebalo da bude veæa, jer je, kako kaže, procenat korišæenja obavezne rezerve poslovnih banaka u Crnoj Gori neznatan. CBCG je smanjila i dio obavezne rezerve koji banke mogu investirati u hartije od vrijednosti, odnosno državne zapise, sa 25 na deset odsto, na šta u NLB Montenegrobanci gledaju negativno. “Za veæe investicije u ove nekreditne plasmane banke æe morati da investiraju iz slobodnih sredstava, što æe imati direktnog uticaja na likvidnost”, objasnila je Radoviæ. U CKB smatraju da æe krajnji efekat ove odluke ipak biti pozitivan. Paviæeviæ podsjeæa da su poslovne banke ranije radije kupovale državne zapise nego izdvajale u obaveznu rezervu, jer je kamata na njih bila velika i prelazila 11 odsto. “Veliki pad te kamatne stope, ispod jedan odsto, dovodi do toga da odluka CBCG da plaæa kamatu na 40 odsto izdvojene obavezne rezerve, a da deset odsto bude u državnim zapisima, ima pozitivan efekat na poslovne banke”, rekla je ona. (kraj) anf