Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Oèuvanje finansijske stabilnosti, povratak na put ekonomskog rasta i oživljavanje privrednih aktivnosti neka su od kljuènih pitanja crnogorske ekonomije, ocijenio je glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore (CBCG), Nikola Fabris. On je kazao da su usporeni rast i loša aktiva bankarskog sistema i dalje vidljive posljedice globalne ekonomske krize, koja je zahvatila i Crnu Goru. »Ta loša aktiva se postepeno stabilizuje i oèekujemo da æe banke ponovo pokrenuti kreditnu aktivnost«, rekao je Fabris na promociji knjige pod nazivom Aktuelna pitanja crnogorske ekonomije. On je dodao da knjiga obuhvata samo dio najaktuelnijih pitanja crnogorske ekonomije, meðu kojima i dvije potpuno nove radne studije posveæene finansijskoj stabilnosti i korporativnom upravljanju. Fabris je podsjetio da je globalna ekonomska kriza uticala na redefinisanje ciljeva centralnih banaka, zbog èega se finansijskoj stabilnosti daje sve veæi znaèaj. »CBCG je jedina centralna banka u svijetu kojoj je finansijska stabilnost primarni cilj, èime se ona svrstala u meðu lidere u implementaciji savremenih monetarnih rješenja«, saopštio je Fabris. On smatra da bi finansijsku stabilnost trebalo tretirati kao javno dobro, kao i da bi naredni korak u njenom oèuvanju trebalo da bude priprema institucionalnih planova. Fabris je objasnio da bi CBCG, Ministarstvo finansija, Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV) i Agencija za nadzor osiguranja trebalo da pripreme sektorske planove iz kojih bi proizašao nacionalni, kako bi imali spreman odgovor na eventualnu finansijsku krizu u buduænosti. »Prednost CBCG je što imamo finansijsku stabilnost kao osnovni cilj i pravo da instrument usmjerimo ka ostvarenju tog cilja. Nedostatak je nedovoljan broj instrumenata, kao i èinjenica da je CBCG nadležna samo za jedan aspekt finansijske stabilnosti«, rekao je Fabris. Dio istraživanja u okviru knjige posveæen je i pitanjima povratka na putanju ekonomskog rasta i oživljavanja privredne aktivnost. Fabris smatra da postoji veliki prostor za poboljšanje korporativnog upravljanja, koje je u Crnoj Gori na veoma niskom nivou. »Istraživanje je sprovedeno u okviru radne studije pokazalo je da nivo korporativnog upravljanja nije dovoljno visok, a da preduzeæa sa višim stepenom korporativnog upravljanja efikasnije posluju. Kao rezultat tog rada pripremili smo indeks korporativnog upravljanja u Crnoj Gori«, naveo je Fabris. Istraživanje je, prema njegovim rijeèima, pokazalo da su crnogorska preduzeæa tek u zaèetku implementiranja osnovnih korporativnih instrumenata, da prava manjinskih akcionara nijesu ispoštovana na najadekvatniji naèin, da je praksa izbora èlanova bordova direktora problematièna, kao i da ne postoji svijest o stejkholderskom pristupu korporativnom upravljanju. Fabris je ocijenio i da su rasta stope inflacije, strane direktne investicije (SDI), cijene nekretinina, kao i nivo isklorišæenosti evropskih fondova neka od važnih pitanja crnogorske ekonomije. On je dodao da je u okviru radne studije koja se bavila inflacijom napravljena metodologija koja pokazuje kretanje baziène stope inflacije, koja je pravi pokazatelj stanja ukupne. »Razvoj Crne Gore u velikoj mjeri zavisi od SDI, koje su važan pokretaè privrednog rasta, zbog èega smo u studiji naveli šta bi sve trebalo uraditi za stimulaciju njihovog priliva, kao i da bi one u veæoj mjeri trebalo da se usmjere na grinfild projekte«, saopštio je Fabris. On je podsjetio i da je analiza kretanja cijena nekretnina u Podgorici, Budvi, Tivtu i Herceg Novom, pokazala da su u periodu od juna 2004. do istog perioda 2008. godine prosjeène cijene kvadratnog metra porasle èetiri puta. »Pokazali smo u toj studiji da se tržište nekretnina pregrijavalo, kao i da postoje brojni faktori koji æe uticati na pad cijena nekretnina u narednom periodu«, rekao je Fabris. Studija u okviru koje su analizirani evropski fondovi i programi pomoæi Crnoj Gori pokazala je da ogroman dio novca koji je EU odobravala zemljama u procesu pristupanja nije iskorišæen u dovoljnoj mjeri, prije svega zbog nedostatka dovoljnog znanja. Analiza politike obavezne rezerve, kao osnovnog instrumenta CBCG, pokazala je da to nije efikasan instrument preko kojeg bi se u velikoj mjeri moglo uticati na korigovanje kljuènih faktora. »Zemlje koje su u režimu eurizacije i dolarizacije svjesno se odrièu dijela instrumenata, a za uzvrat dobijaju jednu vrstu stabilnosti«, objasnio je Fabris. On je dodao da je svih osam radnih studija, objavljenih u knjizi, rezultat rada 13 istraživaèa iz CBCG u periodu od 2004. do prošle godine, kao i da je najveæi broj njihovih preporuka validan i sa današnjeg aspekta. Guvrener CBCG, Radoje Žugiæ, smatra da bi knjiga trebalo da bude korisna struènoj javnosti i graðanima, ali i da æe stvarni cilj postiæi ukoliko je budu koristili kreatori ekonomske politike za formulisanje mjera. »Knjiga obraðuje širok spektar istraživaèkih oblasti koje pokriva CBCG, daje preporuke, primjere iz prakse, a veliki broj studija se pokazao kao vizionarski«, saopštio je Žugiæ. (kraj) nar/bvm