Podgorica, (MINA) – Vrhovni državni tužilac Vesna Medenica saopštila je veèeras da oèekuje da æe Viši sud u Podgorici prioriteno odluèivati po optužnici protiv 18 lica koja su uhapšena u policijskoj akciji »Orlov let« zbog kriminalnog udruženja. »Oèekujem da æe sud imati sluha da se radi o složenom sluèaju i uzeti ga prioriteno na odluèivnje«, kazala je Medenica Televiziji Crne Gore. Ona je navela da tužioci ispituju i eventualno prekoraèenje ovlašæenja policajaca tokom hapšenja tih osoba. »U toku je vještaèenje vještaka sudske medicine za tjelesne povrede koje su ljekarskim dokumentacijama verifikovane. Nakon toga æe se pristupiti i indentifikovanju poèinilaca i oèigledno da æe i to imati svoj sudski epilog«, ocijenila je Medenica. Upitana da li æe se 21. januara na suðenju za ubistvo funkcionera crnogorske policije Slavoljuba Šæekiæa naæi nalogodavci i izvršioci tog zloèina, Medenica je kazala da komentar treba ostaviti za vrijeme kada poène glavni proces. »Dozvolimo da se on završi«, kazala je ona. Ona nije mogla da kaže kakvu presudu Crna Gora oèekuje od Meðunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv nekadašnje Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid. »Osnov da osporavamo pasivnu legitimaciji po toj tužbi jeste Ustavna povelja, koja je Srbiju proglasila kao sukcesora i koja preuzima sva prava i obaveze«, navela je Medenica. Ona je podsjetila da je Crna Gora nedavno zvanièno zatražila od Meðunarodnog suda izuzeæe po tužbi BiH za agresiju i genocid. Upitana koliko crnogorskih graðana potražuje hrvatsko tužilaštvo, Medenica je kazala da dosad »nemamo nijedno ime«. »Imali smo zahtjev Županijskog odvjetništva iz Dubrovnika radi provjera podataka za odreðena lica povodom logora Morinj. Odradili smo to i poslali. Tražili su još neke podatke, ali su oni u vojnom arhivu u Beogradu«, precizirala je Medenica. Ona je rekla da se tužilaštvo obratilo vojnom arhivu i da oèekuje da æe tražene podatke dobiti. Nakon toga, ti podaci, kako je objasnila biæe proslijeðeni hrvatskom tužilaštvu. »Poslije toga oèekujemo dokaze za Morinj i vjerovatno æemo tada protiv odreðenog broja lica pokrenuti krivièni postupak«, kazala je Medenica. Ona je ocijenila da suðenje ratnim zloèincima u odsustvu nije zadovoljenje pravde i da æe Sporazum, koji je ljetos potpisan sa hrvatskim tužilaštvom, omoguæiti da nakon ustupljenih dokaza i njihove ocjene bude pokrenut krivièni postupak u Crnoj Gori, a poèinioci budu izvedeni pred lidce pravde. Medenica je kazala da Crna Gora nikada nije sporila nadoknade za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete porodicama i žrtvama deportacije bosanskih izbjeglica 1992. godine. »Nikada nijesmo sporili, ali smo željeli da se okonèa dokazni postupak i utvrdi individulana odgovornost, jer svi tužbeni zahtjevi, ili veæina njih, je zasnovana na težnji da se smrt bližnjih pripiše kao nešto što je Crna Gora uradila«, rekla je ona. »Dobro znamo da niko od deportovanih nije lišen života na teritoriji Crne Gore i nijesu to uradili crnogorski državljani. Oni su samo prinudno preseljeni i u tim radnjama došlo je do povreda meðunarodnih konvencija«, pojasnila je Medenica. Prema njenim rijeèima, zato tužilaštvo smatra da treba utvrditi individualnu odgovornost i onda »gradirati stepen države u dijelu nadoknade materijalne i nematerijalne štete«. Ona je kategorièki negirala da ima korupcije u tužilaštvu i navela da dražava mora imati novca za suzbijnje te pojave. »Kapaciteta imamo, ali ne dovoljno. Moramo pokrenuti široki front. Svi koji prepoznaju korupciju moraju je prijaviti, moramo u ovu borbu ukljuèiti vladine organizacije i nevladin sektor«, tvrdi Medenica. Ona smatra da nema dileme da tužioci moraju biti dobro plaæeni, jer se nigdje tako malo ne cijene intelektualne usluge kao u Crnoj Gori. Medenica je objasnila da su tužioci stalno pod pritiskom javnosti. »Nema cijene to što doživljavaju stalne neprijatnosti, što im je policija stalno ispred kuæe. To se mora platiti«. »Tužioci se moraju platiti da bi saèuvali nezavisnost i profesionalnost«, zakljuèila je ona. (kraj) del