Berane, (MINA-BUSINESS) - Vlasnici privatnih drvopreraðivaèkih preduzeæa sa sjevera Crne Gore neæe dozvoliti da se šuma u bescijenje dodjeljuje kupcima državnih drvopreraðivaèkih preduzeæa, tvrdi vlasnik jedne od najveæih kompanija za preradu drveta u Pljevljima Zoran Šljukiæ. »Neæemo to mirno gledati. Upozorili smo Vladu i Ministarstvo poljoprivrede da æemo preko našeg Udruženja uèiniti sve da to sprijeèimo«, kazao je on agenciji Mina-business. Šljukiæ je dodao da su privatnici upozorili Vladu da su spremni i na nepopularne mjere, poput blokade puteva. »Ne možemo mirno da posmatramo kako se šumsko bogatstvo daje u pola cijene strancima, dok mi ostajemo bez uslova za rad i prijeti nam zatvaranje« ocijenio je Šljukiæ. Prema njegovim rijeèima, privatni drvopreraðivaèi ispoštovali su sve obaveze prema državi o koncesijama. »Ne samo da smo ispoštovali dosadašnje obaveze i ne dugujemo ni centa državi, veæ smo bili spremni i da platimo unaprijed, da avansiramo kompletne koncesije po cijenama koje smo imali u ovoj godini, a to je 25 do 26 EUR po kubiku«, kazao je Šljukiæ. On tvrdi da je država kupcu korporacije »Velimir Jakiæ«, koji je stranac, dala šume po cijeni od 13 EUR po kubiku. Ugovori o prodaji »Jakiæa« kompaniji Prajm pacifik /Prime Pacific/, investiranju i davanju koncesija za korišæenje šuma potpisani su u èetvrtak u Pljevljima. Crnogorska Vlada ranije je prihvatila prodaju korporacije kompaniji Prajm pacifik i davanje desetogodišnjih koncesija na korišæenje šuma u pljevaljskoj opštini novom vlasniku. Vlada bi svake godine trebalo da odreðuje visinu koncesione naknade kupcu, koja za ovu godinu iznosi isto kao prije prodaje "Jakiæa". Ovogodišnje koncesije za èetinare su 16 do 18 EUR, i šest do osam EUR za lišæare po metru kubnom. Šljukiæ smatra da je to »pljaèka«, kojom su crnogorski privatni drvopreraðivaèi dugoroèno prevareni. »Ko je taj ko je imao snagu i moæ da nekome pokloni samo na teritoriji Pljevalja 1,5 miliona EUR razlike u cijenama«, rekao je on, upozoravajuæi da æe se u istoj situaciji, u kojoj su sada 50 privatnika iz Pljevalja, naæi i privatni drvopreraðivaèi iz drugih gradova. Vlasnik preduzeæa Trudbenik iz Mojkovca Vuksan Radonjiæ, koji je do sada dobijao koncesije na podruèju pljevaljske opštine, strahuje da njegovo preduzeæe zbog takvih postupaka može biti zatvoreno. »Ja sam, možda, od svih privatnika uložio najviše. Napravio sam sušare, perionice, dvije pilane, stovarište drveta u Podgorici. Dobijao sam kredite koje sada ne mogu da vratim«, kazao je Radonjiæ. On tvrdi da se uništava »nešto što je zdravo«. »Kada se saberu zaposleni svih malih i srednjih preduzeæa iz ovog kraja, koja su vukla šumu iz Pljevalja, to je više nego što ima Jakiæ. Ja sam plaæao šumu 28 EUR po kubiku, oni je daju više nego upola manje, iz rukava, i to kompletan etat. Šta je to?«, upitao je Radonjiæ. Preraðivaè iz Bijelog Polja Raif Hodžiæ smatra da je to stvaranje monopola, kao i prevaziðen naèin gazdovanja šumama. »Ali to je napravljeno samo da bi preživjela Vlada i natjerala nekog da kupi neke kombinate koji su propali. To je isto kao da vam neko ne da da kupite pod istim uslovima neki proizvod u prodavnici«, objasnio je on. Hodžiæ je podsjetio da su privatnici tražili da se promijene pravila i primijene evropski zakoni i gazdovanje šumama. »Postoje privatne i državne šume. Oni su dužni da izvuku šumu tamo gdje se može i da je tu prodaju javno. Ako hoæemo ka Evropi moramo primijeniti evropske kriterijume. Sve ostalo je gimnastika da Vlada preživi«, tvrdi Hodžiæ. Direktor Crnagorašuma Iso Kalaè ranije je saopštio da davanje koncesija Prajm pacifiku nije stvaranje monopola. On je podsjetio da æe svake godine biti raspisivani tenderi za koncesije. Kalaè je dodao da je istina da æe velika preduzeæa, kao što je Prajm Pacifik, biti u prednosti, samo zato što æe koncesije ubuduæe biti raspisivane za cijeli etat pljevaljske opštine, kao i da nije isto kupiti pet ili 150 kubika drveta. Kalaè je ocijenio da su mala i srednja preduzeæa prioritet Vlade, i da je konkretno Prajm Pacifik pokazao interesovanje da te kompanije budu ukljuèene u odreðene segmente, »od izvlaèenja do finalizacije« šuma. Vlasnici malih i srednjih preduzeæa ocjenili su to neozbiljnim. Predsjednik Udruženja drvopreraðivaèa Crne Gore Momo Jokiæ vjeruje da æe se dugoroèno, sadašnja državna politika u drvnoj industriji i šumarstvu, pokazati pogrešnom i pogubnom za mala i srednja preduzeæa. On je podsjetio da kupci 14 državnih drvopreraðivaèkih preduzeæa, prema planu Vlade, dobijaju ugovore na koncesije na šume na deset godina. »To nije tržišna utakmica. To je monopol. Vlasnici malih i srednjih preduzeæa ostaju bez moguænosti da u tržišnim uslovima mogu kupovati sirovinu za svoje kapacitete i polako æe se gasiti, iako se svojevremeno na njih raèunalo kao na razvojni potencijal Crne Gore«, tvrdi Jokiæ. Naèelnik za privredu i finansije Skupštine opštine Berane Vlatko Pekoviæ ukazuje i na èinjenicu da lokalne uprave trpe štetu zbog kašnjenaja u davanju koncesija za ovu godinu, jer od 1. januara po tom osnovu opštinama pripada 30, a ne 10 odsto kao ranije. »Duguje nam se preko 30 hiljada EUR po osnovu koncesija za nekoliko godina. Od januara smo dobili samo tri hiljade, a da ne znamo ni za koju godinu, niti bilo šta drugo, jer nas ne obavještavaju o kolièinama koncesija i cijenama«, kazao je on. Na podruèju Berana do sada su privatnici dobili samo oko 20 odsto kocesija, dok ostatak šuma, prema planu Vlade treba da dobije kupac državnog preduzeæa ŠIP Berane. (kraj) tuf/del