Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Republièki Fond za razvoj za prošlu godinu oèekuje dobit nešto veæu od prethodne, koja je iznosila oko 90 hiljada EUR, saopštio je izvršni direktor Dragan Lajoviæ. Prihodi Fonda iznosili su oko 491 hiljada EUR, a najviše je ostvareno na osnovu dividendi i kamata na kredite odobrene malim i srednjim preduzeæima. Prema prošlogodišnjem Planu privatizacije, Zavod za zapošljavanje i Fondovi za razvoj i penzijsko i invalidsko osiguranje, trebalo je da na berzi prodaju manjinske pakete akcija u oko 120 preduzeæa. »U nastojanjima da ubrza prodaju, odnosno privatizaciju preduzeæa iz svog portfelja, Fond se susretao sa znaèajnim ogranièenjima kao što su neadekvatna tražnja, koja je najèešæe iznosila jedan do pet odsto od nominalne vrijednosti akcija i neatraktivnost preduzeæa u ponudi«, kazao je Lajoviæ agenciji Mina-business. Fond za razvoj je prošle godine, kako je dodao, prodao akcije u oko 70 preduzeæa. Na berzi je sada ponuðeno skoro 30 preduzeæa iz portfelja Fonda, po cijeni koja je dva do èak 20 puta manja od nominalne vrijednosti. “Generalno gledano, prosjeèna tržišna cijena koju postižu kompanije na berzi iznosi oko deset odsto nominalne vrijednosti”, kazao je Lajoviæ. Prošlogodišnji prihod od prodaje akcija iz portfelja Fonda, iznosio je oko 1,1 milion EUR, a veliki dio je plaæen obveznicama stare devizne štednje. “Na taj naèin Fond uèestvuje u rješavanju problema javnog duga u Crnoj Gori”, ocijenio je Lajoviæ. Prema njegovim rijeèima, kako je do sada smanjen broj preduzeæa u portfelju Fonda, njegovi predstavnici su više angažovani u onima u kojima još ima akcije, što je unaprijedilo kvalitet upravljanja i efikasnost poslovanja. Lajoviæ je najavio da æe ove godine za Fond vjerovatno biti aktuelna transformacija, koju æe sprovoditi njegovi i predstavnici Vlade i Evropske agencije za rekonstrukciju. Fond je od osnivanja sa 16,2 miliona EUR kreditirao 435 projekata malih i srednjih preduzeæa, ukupne predraèunske vrijednosti 73 miliona. U posljednjem kvartalu 2003. i prošle godine, Fond je sa oko 4,5 miliona EUR finansirao 70 projekata malih i srednjih privatnih preduzeæa, èija je predraèunska vrijednost 18,4 miliona EUR. Zahvaljujuæi tim projektima, otvoreno je 589 novih radnih mjesta. »Fond za razvoj je, permanentno otvorenim tenderom, omoguæio bankama da kreditiraju profitabilne projekte malih i srednjih preduzeæa u privatnom vlasništvu. Inovativne ideje imaju prednost prilikom finansiranja, a investitorima se savjetuje da ne uðu u investicije koje ne mogu da isprate do kraja«, saopštio je Lajoviæ. On je kazao da je uoèen nedostatak investicionih projekata koji zadovoljavaju kriterijume i uslove konkursa. »Generalno, rješavanje tih problema ili njihovo ublažavanje, u direktnoj je vezi sa oporavkom cjelokupne privrede, stabilizacijom prilika na makro nivou i poveæanjem bruto društvenog proizvoda. U tom smislu, uloga Fonda za razvoj je ogranièena, ali on, kroz program kreditiranja malih i srednjih preduzeæa doprinosi postizanju tog cilja«, smatra Lajoviæ. On je najavio da æe Fond i ove godine nastaviti finansiranje malih i srednjih preduzeæa, sa ne manje od oko tri miliona EUR. »To ipak zavisi od stepena otplate prethodno datih kredita, kao i od prihoda koje æe Fond inkasirati od prodaje akcija preduzeæa koje ima u svom portfelju, odnosno od privatizacije«, pojasnio je Lajoviæ. Kako je ocijenio, rokovi otplate kredita koje odobava Fond možda su i najpovoljniji u Crnoj Gori, jer iznose dvije do èetiri godine, grejs period šest do 24 mjeseca, a kamatna stopa pet do 9,5 odsto godišnje. Prosjeèan odobren kredit Fonda je sa trogodišnjim rokom otplate i poèekom od godinu, a kamatna stopa iznosi sedam do osam odsto godišnje. Lajoviæ ne oèekuje znaèajne promjene uslova kreditiranja ove godine, jer visina kamatnih stopa zavisi od djelatnosti, a kriterijumi za bodovanje projekata su izvozna komponenta, regionalni razvoj, inovativnost ideje i kreiranje nove zaposlenosti, što su prioriteti prilikom finansiranja. Kreditiranje projekata malih i srednjih preduzeæa, kako je ocijenio, znaèajno utièe na rast bruto društvenog proizvoda i poreske prihode, jer se novac usmjerava na raèune preduzeæa dobavljaèa i investitora, èime postaju oporezivi i ubacuju se u regularne tokove ekonomije. Lajoviæ je ocijenio da su preduzeæa koja koriste kredite Fonda konkurentna. »Poslovna politika Fonda prošle godine bila je skoncentrisana na kreditiranje preduzeæa koja posluju najmanje dvije godine, što znaèi da su stekli pouzdane dobavljaèe i obezbijedili tržište. Kako je smrtnost preduzeæa najveæa u prvoj godini poslovanja, najèešæe zbog nemoguænosti plasmana proizvoda, smatramo da naši investitori imaju tržište, odnosno da su konkurentni i bilježe nisku stopu smrtnosti«, pojasnio je Lajoviæ. On je napomenuo da je prošle godine, a slièno planira i za ovu, Fond kratkoroèno kreditirao izvozne projekte. Krediti iz te linije, u visini do 50 hiljada EUR, odobravani su na šest mjeseci, sa moguænošæu produženja, uz kamatnu stopu od šest odsto na godišnjem nivou. (kraj) dmc/kmh