Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska Vlada procjenjuje trenutak u kojem bi mogla da pripremi odluku o nastavku smanjenja dažbina na plate, saopštio je ministar finansija Igor Lukšiæ. On je rekao da ga je ohrabrilo to što je prihod od oporezivanja dohotka graðana u avgustu bio èak milion EUR veæi nego što je bilo planirano, iako je stopa poreza prošle godine smanjena za deset odsto. »Oèigledno je bolja naplata, jer se širi osnova i tim stvaraju uslovi da kasnije razmišljamo i o dodatnim promjenama kada je porez na dohodak u pitanju, naniže ili uvoðenjem jedne stope, što je trend danas u Evropi«, kazao je Lukšiæ beogradskom Ekonomist magazinu. »To æe biti prostor da sagledavamo i moguænosti dalje korekcije doprinosa, odnosno reforme penzijskog sistema kroz uvoðenje drugog stuba«. Teze o lošem planiranju ovogodišnjeg Budžeta, prema njegovim rijeèima, neozbiljne su jer je Vlada raèunala na manje prihoda od privatizacije, ali i rashoda za otplatu kredita. »U svakom sluèaju, dobro je što je to više nego što smo mi planirali i što æe Crna Gora ovu budžetsku godinu završiti sa jako dobrim izvršenjem Budžeta i, s druge strane, znaèajnom likvidnošæu i fondom depozita na raèunu države«, smatra Lukšiæ. On oèekuje da æe od naredne godine, zbog smanjenja stope poreza na dobit preduzeæa sa 20 na devet odsto, ona biti realnije iskazivana. »Kalkulisaæemo niže prihode od poreza na dobit u odnosu na ovu godinu, iako su oni u njoj iznad plana. Meðutim, to opet ne znaèi da æe se stvari dramatièno promijeniti, jer i stopa od devet odsto motiviše firme da realno prikažu dobit, a istovremeno im je to potrebno, pošto su zainteresovane za bankarske kredite i stimulaciju svoje poslovne aktivnosti", objasnio je Lukšiæ, koji vjeruje da æe nova stopa imati pozitivne efekte. Ministar finansija je ocijenio da su crnogorske inspekcije opremljene da uoèe da li strani investitori eventualno izvlaèe dobit, kao i da u skladu sa zakonom pokrenu odgovarajuæe postupke protiv firmi koje se time bave. »Ambijent, pogotovo poslije obaranja stope poreza na dobit, nije atraktivan za firme da rizikuju probleme i pokušaju frizirati svoje knjige ili uvesti sistem transfernih cijena«, dodao je on. »Poslovni ambijent u Crnoj Gori se iz godine u godinu popravlja, makar kada je zakonodavna sfera u pitanju, a èini mi se i u suštini, tako da je tok kapitala slobodan, repatrijacija dobiti takoðe, a stopa poreza na dobit niska«. Crna Gora je, kako je rekao, konkurentna i kada su u pitanju porezi i doprinosi, bez obzira što su ta optereæenja visoka, pa to nije motiv kompanijama da izvlaèe dobit. Zakonom o platama funkcionera predviðeno je njihovo poveæanje koje æe koštati oko 1,4 miliona EUR. Lukšiæ je kazao da se zaboravlja na èinjenicu da se od tog iznosa polovina odnosu na plate sudija, 500 hiljada na poslanike, a svega 200 hiljada na izvršnu vlast, s tim što, zbog primjene Zakona o platama državnih službenika, pomoænici i sekretari imaju veæe plate od ministara. Za nekoliko mjeseci, oèekuje on, Vojska æe u Crnoj Gori zapošljavati onaj broj ljudi koji manje-više odgovara projekciji Vrhovnog savjeta odbrane od oko tri hiljade. Lukšiæ je optužio Vladu Srbije da je nekoliko puta vrlo »transparentno i vulgarno« razbijala zajednièko tržište i dogovorene modele finansiranja Državne zajednice bez konsultacija. Crna Gora je, kako tvrdi, kada su ona i Srbija preuzele finansiranje Vojske i odreðene dugove koje im je ostavila bivša savezna Vlada, tražila da raèunovodstveni centar u Podgorici prima fakture i dostavlja naloge crnogorskom trezoru koji ih plaæa. »To nijesu željeli da prihvate u Beogradu i mi smo obnovili tu inicijativu, jer ne želimo da budemo optuživani za nešto gdje nemamo odgovornosti. Dakle, mi smo odgovorni da obezbijedimo novac, ali isto tako ne znamo šta se sve plaæa i na koji naèin«, saopštio je Lukšiæ. Do sada je Ministarstvo odbrane SCG imalo jedan raèunovodstveni centar, koji dostavlja naloge za plaæanje. »Da li je tu bilo nekih pokušaja da se teška situacija premosti na naèin što æe neko fakturu platiti iz Srbije, ne znam. Samo znam da smo insistirali da to bude u potpunosti kao i za bilo kojeg korisnika pod ingerencijom našeg trezora i nadam se da æemo konaèno uspjeti da bude tako«, poruèio je Lukšiæ. (kraj) anf