Nikšiæ, (MINA) – Nauèni radovi koji èine Zbornik savremene crnogorske književnosti poslužiæe kao osnov za izradu istorije crnogorske književnosti, èiji je završetak planiran krajem 2008. godine, saopšteno je veèeras na nauènom skupu, povodom predstavljanja te publikacije. Zbornik èini 27 nauènih i struènih radova autora iz Skoplja, Beograda, Novog Sada, Zagreba, Zadra, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Glavni i odgovorni urednik Zbornika Vojislav P. Nikèeviæ kazao je da je ta publikacija znaèajna zbog usaglašavanja koncepta buduæe istorije crnogorske književnosti. „Na tom projektu se veæ radi. Sadržaæe èetiri toma – za prvi odnosno za usmenu književnost je zadužen Novak Kilibarda, za period od 850. do 1851. godine ja, za treæi tom koji æe obuhvatiti period od 1851. do 1918. Milorad Nikèeviæ i od 1918. do danas Tatjana Beèanoviæ“, naveo je Nikèeviæ. Profesor crnogorske književnosti na Filozofskom fakultetu Tatjana Beèanoviæ je ocijenila da je Zbornik znaèajan ne samo zbog obima tema veæ i što omoguæava odreðeni raskol sa tradicijom „u smislu da ona ne bude balast“. „Postoji neiscrpna graða za izuèavanje crnogorske književnosti 20 vijeka, a kultura je osnov za tumaèenja književnog teksta“, kazala je ona. Beèanoviæ je navela da æe Filozofski fakultet odigrati znaèajnu ulogu u afirmaciji crnogorske kulture i jezika i da æe u tome uèestvovati i Institut za jezik koji postoji na toj obrazovnoj ustanovi. Novak Kilibarda je ocijenio je da je objavljivanje Zbornika detalj vrijedan pažnje u istoriji Filozofskog fakulteta. „Naša katedra se do sada nije bavila ovakvim poslom i to je bila šteta“, smatra on. Kilibarda je ocijenio da svaki narod može nazvati jezik svojim imenom. „Ime jezika nije lingvistièko veæ društveno-politièko i državno pitanje“, zakljuèio je Kilibarda. (kraj) mil/djs