Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je danas usvojila smjernice makroekonomske i fiskalne politike za period do 2017. godine u cilju podsticanja ekonomskog rasta kako bi Crna Gora stigla razvijene ekonomije i adekvatnije valorizovala brojna dobra. Ministar finansija Radoje Žugiæ, saopštio je da æe crnogorska ekonomija u narednom trogodišnjem periodu rasti prosjeèno po stopi od 3,7 odsto, a generator rasta biæe sektori turizma, energetike, poljoprivrede i infrastrukture. "Da bi ostvarili te stope rasta koje smatramo objektivnim i realnim, neophodno je da realizujemo brojne razvojne projekte u sektorima turizma, energetike poèev od podmorskog kabla i brojnih drugih kapaciteta, projekata u poljoprivredi, kao i infrastrukturi, prvenstveno dionica autoputa Smokovac - Mateševo", rekao je Žugiæ nakon sjednice Vlade. Ukupne investicije po tom osnovu, kako je precizirao, iznosiæe oko 3,9 milijardi EUR, što je znaèajno više od bruto domaæeg proizvoda (BDP) Crne Gore. Prema smjernicama makroekonomske i fiskalne politike realna stopa rasta ekonomije æe u ovoj i narednoj godini iznositi po 3,5 odsto, u 2016. 3,8 odsto, a u 2017. godini èetiri odsto. "Èak mislimo da su projekcije stopa rasta konzervativno prezentovane i da æe one biti znaèajno veæe, kao i da æemo pokrenuti snažan ciklus investicija", kazao je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, da bi se ostvarile te stope rasta neophodno je da se u zoni monetarne politike dodatno stimulišu aktivnosti na snažnijoj kreditnoj aktivnosti koje se tièu znaèajnije ili snažnije podrške razvojnim projektima. Procjena je da æe kreditna aktivnost rasti u nivou od 4,9 odsto u odnosu na postojeæi period, a takoðe i aktivnosti koje se odnose na rješavanje visokog udjela kredita koji se neuredno servisiraju u ukupnom kreditnom portfoliju. „Realni makroekonomski scenario govori o tome da æemo imati strane investicije u narednom periodu prosjeèno za tri godine od 15,3 odsto i da æe rasti kapitalni budžet“, kazao je Žugiæ. U Ministarstvu procjenjuju i da æe izvoz robe i usluga rasti po stopi od 5,9 odsto, kao i da æe rasti i uvoz, posebno onih materijala i elemenata koji su neophodni za snažnije stope ekonomskog rasta. Žugiæ je naveo i da æe rasti zaposlenost, a smanjivati se nezaposlensot. „Uradili smo osnovni fiskalni scenario u kojem æe Crna Gora dosegnuti skoro budžetsku ravnotežu u narednoj godinu. Za ovu godinu je definisan deficit budžeta u nivou od 1,98 odsto, a u svakoj sljedeæoj godini, od 2015, se projektuje ostvarivanje suficita“, kazao je Žugiæ. On je saopštio da u narednom periodu neæe biti zaduživanja za tekuæu potrošnju, veæ samo za razvoj. Žugiæ je ponovio da moguænost da Crna Gora izgradnjom dionice autoputa Smokovac - Mateševo može uæi u dužnièko ropstvo, nema utemeljenja u ekonomskim analizama. „Kada su u pitanju limiti potrošnje, sva ministarstva imaju definisane obavezujuæe limite za narednu godinu, a indikativne za sljedeæe dvije. Jedini segment potrošnje koji neæe biti limitiran je segment penzione potrošnje, jer ovdje troškovi rastu“, rekao je Žugiæ. Žugiæ je, komentarišuæi aktiviranje garancije od èetiri miliona EUR za preduzeæe Melgonija Primorka Bar, prije oko mjesec, kazao da je stav Vlade da se garancije mogu davati samo u funkciji razvoja i to samo one koje æe imati nizak stepen rizika pada na teret budžeta. „U posljednje dvije godine taj segment davanja garancija ispoštovali smo do kraja. Garancija je plaæena prje mjesec i po to je nešto što je dospjelo na naplatu“, rekao je Žugiæ. On je zakljuèio da se moraju naæi mehanizmi da se i državnim garancijama podstakne snažniji ekonomski rast. (kraj) jlb/bvm