Kotor, (MINA) - Stjenovite obale koje ovih dana obilaze domaæi i strani ronioci u okviru druge godine projekta MedMPAnet otuèene su zbog sakupljanja prstaca, zbog èega je ovaj mekušac u opasnosti da bude potpuno uništen, upozorila je Vesna Maèiæ sa Instituta za biologiju mora u Kotoru. MedMPAnet projekat koji organizuje i vodi Centar za zaštiæena podruèja u moru iz Tunisa, djeluje u okviru Barselonske konvencije i bavi se oèuvanjem Sredozemnog mora, a konkretan zadatak u Crnoj Gori mu je da se odrede podruèja u moru koja imaju najveæe potencijale da postanu zaštiæena. „Naišli smo na podmorje koje je saèinjeno od gole stjenovite podloge na kojoj još samo morski ježevi nalaze hranu stružuæi preostale alge“, kazala je Maèiæ agenciji MINA. Prstac je duguljasta školjka smeðe boje, koja oblikom podsjeæa na prst pa je tako i dobila narodni naziv. „Zaštiæena je iz razloga što se za njeno sakupljanje pod vodom mora razbiti stijena i na taj naèin uništiti stanište koje je nastajalo decenijama. Da bi se u restoranu dobila jedna porcija prstaca neophodno je uništiti od jedog do dva metra kvadratna stjenovite podloge, pa je takvom lokalitetu potrebno i više desetina godina da bi se oporavilo“, istièe Maèiæ. Prema njenim rijeèima, na taj naèin uništeno stanište razoreno je za duži period i za cijeli niz ostalih organizama koji nijesu ekonomski interesantni, ali predstavljaju važnu kariku u lancu ishrane. „Upravo da bi se oèuvala stjenovita podloga koju naseljavaju, prstaci su zaštiæeni i zabranjeno je njihovo sakupljanje, prodavanje, skladištenje i transport, pa prema tome po svim normama ovi mekušci ne bi trebali da se nalaze na pijacama, niti na menijima restorana“, rekla je Maèiæ. Ona je pozvala „sve savjesne graðane da bojkotuju konzumiranje prstaca i prijave ilegalne prodavce“, ali i inspekcijske i sudske službe da ažurnije rade svoj posao. U Barselonskoj konvenciji, èija je Crna Gora potpisnica, su navedene odreðene vrste i staništa koji moraju biti zaštiæeni tako da se na njih obraæa posebna pažnja. (kraj) žug