Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pruga Beograd-Bar u narednom periodu mogla bi se uvrstiti u evropsku mrežu koridora, jer su Crna Gora i Srbija u prilici da lakše apliciraju za finansijska sredstva kod evropskih banaka, ocijenio je crnogorski ministar saobraæaja i pomorstva, Ivan Brajoviæ. On je u intervjuu za beogradski list Danas kazao da su zahvaljujuæi Studiji o tehnièko-ekonomskoj izvodljivosti radova na rekonstrukciji željeznièke linije Beograd-Bar, Crna Gora i Srbija u prilici da lakše apliciraju za finansijska sredstva kod evropskih banaka kao i za bespovratna iz fondova Evropske unije (EU). “U narednom periodu pokušaæemo da uvrstimo prugu Beograd-Bar u evropsku mrežu koridora. Na ruku nam ide èinjenica da je Italfer, koji je inaèe izradio studiju, veæ zapoèeo aktivnosti na tom planu u saradnji sa ambasadorima Crne Gore i Srbije u Italiji”, rekao je Brajoviæ. On je naveo da u crnogorskom Ministarstvu, kada je rijeè o saradnji sa kolegama iz Srbije, èine sve kako bi se u jeku turistièke sezone olakšao protok putnika. “U vezi s tim posebno bih naveo licenciranje dvije nove autobuske stanice - Petrovac i Sutomore, èije usluge koriste i prevoznici iz Srbije. Podsjetio bih i da smo brzo riješili problem koji je nastao kada je u Srbiji uvedena putarina za crnogorske prevoznike”, poruèio je Brajoviæ. Za realizaciju projekata putne infrastrukture, definisanih programima i planovima Ministarstva, kako je saopštio Brajoviæ, kapitalnim budžetom predviðeno je od 30 do 50 miliona EUR. On je dodao da je programom eliminacije uskih grla na saobraæajnicama, kao jedan od prioriteta, predviðena izgradnja obilaznica oko veæine gradova u Crnoj Gori, kao i izgradnja treæih traka na uskim grlima. Planirana je izgradnja obilaznica Tivat, Kotor, Budva, Bar, Golubovci, Nikšiæ, Kolašin, Bijelo Polje, Rožaje, Berane i Žabljak. On je komentarišuæi interesovanje Maðara za rekonstrukciju željeznièke pruge Budimpešta-Beograd-Bar, ocijenio da je željeznièka infrastruktura veoma važna za trgovinsku razmjenu i da direktno utièe na bilateralne trgovinske odnose izmeðu dvije države. “Otuda ne èudi zainteresovanost predstavnika i Crne Gore i Maðarske za rekonstrukciju te pruge. Tokom posjete maðarske privredne delegacije razgovaralo se i o uvoðenju brzog voza Budimpešta-Beograd-Bar, što bi se kandidovalo kao trilateralni projekat Maðarska-Srbija-Crna Gora”, objasnio je Brajoviæ. Kada je u pitanju željeznièka mreža, kako je naveo, u saradnji sa željeznièkim kompanijama, radi se na ureðenju pružnog pojasa i poboljšanju kvaliteta prevoza i ti projekti se realizuju uz kreditnu podršku stranih banaka kao i Evropske komisije (EK), èija ukupna vrijednost dostiže 150 miliona EUR. “Zahvaljujuæi tome, rehabilitovano je oko 40 odsto pruge na dionici Vrbnica-Bar. Na remontovanim dionicama brzina kretanja vozova poveæana je sa 30 na 80 kilometara na èas, dok su kašnjenja u lokalnom saobraæaju svedena na oko sedam minuta u prosjeku. U toku ove godine biæe remontovano još oko deset kilometara pruge Vrbnica-Bar”, kazao je Brajoviæ. Kada je u pitanju uspostavljanje putnièkog željeznièkog saobraæaja izmeðu Crne Gore i Albanije kao i moguænosti uspostavljanja saobraæaja Skadarskim jezerom takoðe do Albanije, Brajoviæ je podsjetio da je u avgustu prošle godine potpisan Sporazum izmeðu crnogorske Vlade i Savjeta ministara Albanije o organizovanju graniènog željeznièkog saobraæaja, èime bi se olakšao prekogranièni saobraæaj i pospješio rad graniènih organa. “Ali, kako ova linija još nije elektrificirana, nije realno oèekivati da se uskoro organizuje putnièki saobraæaji, mada na crnogorskoj strani postoje planovi za remont i elektrifikaciju te dionice. Znatno je realnije uspostavljanje vodenog saobraæaja, mada su i za to potrebna znaèajna finansijska sredstva”, rekao je Brajoviæ. On je komentarišuæi moguænost da Luku Bar kupi neki investitor iz Srbije, saopštio da æe biti prihvaæena najbolja ponuda i da æe to biti osnovni kriterijum za izbor buduæeg partnera u tom poslu. (kraj) jlb