Podgorica, (MINA) – Piva je pošla u nepovrat na nepromišljen naèin, a ako poðe i Tara, a prijeti se Moraèi, bilo bi premnogo za Crnu Goru, ocijenio je akademik, predsjednik nevladine organizacije «Zeleni Crne Gore» Vukiæ Puleviæ. Prema njegovim rijeèima, u sadašnjem tranzicionom periodu uoèavaju se svi promašaji i propusti u Crnoj Gori, ne samo privrede, nego i politike i svih društvenih djelatnosti, prosvjete, kulture. «Crna Gora nije imala nikakvu strategiju razvoja, srljala je od sluèaja do sluèaja i sada je prilika da se uz velike napore "skupe" krpice i da se konaèno napravi strategija razvoja, da se daju prioriteti», kazao je Puleviæ u intervjuu listu «Graðanin». Naša znanja o prirodnim potencijalima Crne Gore bila su, smatra on, užasno niska, vjekovima, a ne decenijama, i zato smo sami sebe olako proglašavali siromašnom zemljom. «Zbog struènog i nauènog neznanja i politièke zaostalosti olako smo nasrtali na prirodne potencijale i pravili najgrublje moguæe promašaje. Više za to nema opravdanja», rekao je Puleviæ. On je upozorio da Crna Gora ima Univerzitet, a to je pamet koja treba da koriguje ono što se do sada radilo. «Imamo iskustvo Pive, koja bi mogla da nas podstakne da ozbiljnije razmišljamo o Tari. Prirodno je da ove objekte privrednici valorizuju kao energetske potencijale, ali je i èinjenica da prirodnjaci na njih gledaju kao izuzetne eko sisteme», objašnjava Puleviæ. On je kazao da se nešto mora žrtvovati, ali što, to je najozbiljnije pitanje. «Piva je pošla u nepovrat na jedan ne mnogo promišljen naèin, ako poðe Tara, a i Moraèi se prijeti, to bi bilo premnogo i Crna Gora ne bi lièila samoj sebi. Bilo bi normalno da postoji neki razuman projekat, cjelovit za Crnu Goru, da se odredi procenat u kojem bi se kanjoni žrtvovali i èega bi se striktno držali, a ne da svaku vlast èastimo po jednim kanjonom i ne vodimo raèuna o posljedicama», rekao je Puleviæ. On je upozorio da se u Crnoj Gori zaostaje u ekonomskoj valorizacija prirodnih vrijednosti, da se one valorizuju u ekonomskim parametrima. «Koliko ovaj kanjon vrijedi kada se pretvori u elektriènu energiju, a koliko ako se saèuva. Da bi se ovo postiglo treba dovesti Crnu Goru na taj nivo da ekologija nije samo privilegija profesionalnih ekologa, nego je još važnije da njene principe usvoje sve djelatnosti u Crnoj Gori», kazao je Puleviæ. Prema njegovim rijeèima, ako æe Crna Gora da bude ekološka država, izuzetno je važno da se predmeti ekologije sa pravnim sadržajem uvedu na Pravnom fakultetu, kako bi se mogle pratiti evropske i svjetske konvencije u ovoj oblasti i ti principi inkorporirali u zakone u Crnoj Gori. «Da se na Ekonomskom fakultetu uvedu u drugom obliku, gdje bi ekonomisti mogli da rade na ekonomskoj procjeni prirodnih dobara, ili da se u jednom obliku uvedu na tehnièkim fakultetima, da bi mogli da se prate uticaji industrijskih objekata na prirodnu sredinu», smatra Puleviæ. On upozorava da je karakterizacija kanjona Tare veoma složena i multidisciplinarna. «Ne radi se samo o geomorfološkim osobinama biodiverziteta Tare, šumskim potencijalima, hidrografiji, impozantnosti, nego i karakteristikama svih susjednih podruèja i Crne Gore u cjelini. Tako ne bi bilo "ranjeno" samo tih 12 kilometara Tare, nego bi sa tim poduhvatom bila "ranjena" èitava ekološka država Crna Gora», kaže Puleviæ. On istièe da ni metafizièki parametri nijesu za potcjenjivanje, a to su, prije svega, posljedice na politièkom planu, na politièkoj kompromitaciji Crne Gore. «Sve ovo pod uslovom da nam ne daju argumente. A oni treba, ne da budu jednaki ovima, nego da budu više od ovog. A sve zbog nekih 20 odsto struje, zbog neke hidrocentrale koja èak nije locirana u Crnoj Gori», rekao je Puleviæ. (kraj) isf