Podgorica, (MINA) – Ustavno rješenje koje predviða da sudije same biraju èlanove Sudskog savjeta iz reda sudija neprihvatljivo je jer bi njime bilo trajno postojeæe nezadovoljstvo stanjem u pravosuðu, ocijenio je lider Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojeviæ u pismu Venecijasnkoj komisiji (VK). Medojeviæ je danas uputio VK pismo u kojem je naveo stavove svoje partije po pitanju ustavnih promjena modela pravosuða, kao i po pitanju izmjena i dopuna izbornog zakonodavstva. On je u pismu naveo da PzP zastupa model da èlanove Sudskog savjeta bira Skupština kvalifikovanom dvotreæinskom veæinom. „U Sudskom savjetu ne treba da bude nijedna politièka liènost veæ iskljuèivo nezavisni pravni struènjaci, po moguænosti sa iskustvom u pravosuðu. Predlažemo da veæinu èlanova Savjeta èine sudije koje æe predložiti Opšta konferencije sudija, a da ostatak èlanova budu nezavisni struènjaci koje æe predlagati ovlašæeni predagaèi“, ukazao je Medojeviæ. Ta partija, prema njegovim rijeèima, smatra da bi bilo poželjno omoguæiti mehanizam samokandidovanja, kao i da ovlašæeni predlagaèi predlažu veæi broj kandidata od broja èlanova Sudskog savjeta koji se bira. „Na ovaj naèin Skupština ne bi imala nikakav uticaj na izbor i razrješenje sudija, ali bi zadržala nepohodnu kontrolnu funkciju u cilju obezbjeðivanja nužnog balansa izmeðu zakonodavne i sudske vlasti“, rekao je Medojeviæ. On je, komentarišuæi usvajanje izmjena i dopuna izbornog zakona, rekao da afirmativnom akcijom treba omoguæiti politièkim partijama, koje zastupaju interese manjinskih naroda i nacionalnih manjina, da pod lakšim uslovima dostignu parlamentarni status. „Pristalice smo rješenja koje æe pravo afirmativne akcije obezbjediti politièkim partijama koje zastupaju interese onih etnièkih zajednica koje u strukturi stanovništva ne prelaze odredjeni procenat stanovništa“, kazao je on, dodajuæi da je polazno stanovište PzP-a da taj procenat bude deset odsto. Prema njegovim rijeèima, PzP je spremna da izborom adekvatnog modela koji definiše izborni cenzus, izaðe u susret predstavnicima partija koje zastupaju nacionalne manjine. „Spremni smo, takoðe, da razgovaramo i o moguænosti da im se ukine cenzus i da za ove partije bude uveden prirodni prag, bez gornjeg limita od tri koji važi za ostale uèesnike izborne utakmice“, naveo je Medojeviæ. On je rekao da je Predlog Zakona o izmjeni i dopuni Zakona o izboru odbornika i poslanika sadržao model afirmativne akcije koji je, dodao je, prema mišljenju PzP, problematièan i sa politièkog i sa ustavnog aspekta. „Predlog da se svi narodi i nacionalne manjine obuhvate modelom afirmativne akcije bez obzira na njihovu brojnost, otvara realnu moguænost da se u crnogorskom parlamentu , principom afirmativne akcije, sa najmanje dvostruko manjim brojem glasova, izabere do deset poslanika, što èini preko 12 odsto ukupnog broja poslanika“, naveo je Medojeviæ. Takav model, smatra on, deformiše opšti ustavni prinicip o ravnopravnosti graðana i dovodi u pitanje integritet i konzistetnost demokratskog politièkog sistema. „Predloženi model æe sasvim sigurno, stimulisati ponovno fokusiranje politièkih partija na nacionalna pitanja, umjesto na refrome koje treba da dovedu do ekonomskog i društvenog prosperiteta i do približavanja Crne Gore Evropi“, ocijenio je Medojeviæ. On smatra da namjera da model afirmativne akcije postane suštinski model izbornog zakona predstavlja opasnost za graðanski koncept države i èitave politièke scene. „Istovremeno, taj model po kome æe se direktno birati preko 12 odsto parlamenta, pa samim tim i odluèivati o vlasti, strukturi države, javnim politikama, nesumnjivo stvara ogroman prostor aktuelnom režimu za izborni inženjering i za zloupotrebe“, ukazao je Medojeviæ u pismu. Kako je najavljeno, kopiju pisma, sjutra æe poslati i komesaru za proširenje Evropske unije, Stefanu Fileu. (kraj) anm