Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada bi, u cilju bržeg razvoja ženskog preduzetništva trebalo da, izmeðu ostalog, razmotri uvoðenje poreskih olakšica za žene preduzetnice, ocijenila je savjetnik u Direkciji za razvoj malih i srednjih preduzeæa, Ana Šebek. Prema njenim rijeèima, trebalo bi uspostaviti i cjelovitu bazu podataka o ženskom preduzetništvu i kreirati povoljne kreditne linije za preduzetnice, a preporuka je da to budu iznosi do deset hiljada EUR. Šebek je agenciji Mina-business kazala da je potrebno osnovati biznis inkubatore za žene, promovisati najbolje ženske preduzetnièke prakse kako bi se motivisale druge žene da pokrenu sopstveni biznis i stvoriti uslove za obezbjeðenje bolje kolektivne brige o djeci, kao što je produženo radno vrijeme vrtiæa, dnevni boravak u osnovnim školama i slièno. »Stvaranje uslova za razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeæa je jedan od prioritetnih zadataka Vlade. Ambicija Crne Gore je da postane preduzetnièko društvo sa kvalitetnim i fleksibilnim odnosom prema malim i srednjim preduzeæima i preduzetnicima«, navela je Šebek. Ukljuèenost žena u preduzetnièku aktivnost je, kako je dodala, dio ljudskih prava žena. Žene èine više od 50 odsto ukupnog stanovništva, ali po udjelu u mnogim podruèjima ekonomskog, politièkog i društvenog života predstavljaju manjinu. »U Crnoj Gori žene se još ne prepoznaju kao nosioci društvenih promjena i još nemaju jednaku ekonomsku moæ kao muškarci, za razliku od žena u razvijenim zemljama. Prema zvaniènim podacima u Crnoj Gori samo 9,6 odsto poslovnih subjekata je u vlasništvu žena«, podsjetila je Šebek. Ovako nizak procenat vlasništva nad poslovnim subjektima dokazuje, kako je ocijenila, da žene nemaju ni približno istu ekonomsku moæ. Prema njenim rijeèima, niži procenat žena - nosioca vlasništva u odnosu na muškarce nije pojava jedinstvena za Crnu Goru, mada je taj prosjek u Evropi daleko viši (u Austriji 33,9 odsto, Francuskoj 28 odsto, italiji 24 odsto, Hrvatskoj 22 odsto, Srbiji 25 odsto). Vlade razvijenih zemalja su, u cilju prevazilaženja ovakvog stanja, identifikovale žene preduzetnice kao posebnu ciljnu grupu i za njih donijele konkretne programske mjere, politike i strategije. »Upravo takav pristup poèinje da primjenjuje i Crna Gora. Stoga je Programom rada Vlade za ovu godinu predviðeno usvajanje Strategije razvoja ženskog preduzetništva, a za njenu izradu zadužena Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeæa«, kazala je Šebek. Cilj Strategije razvoja ženskog preduzetništva, kako je dodala, je da podstakne brže i lakše ekonomsko osnaživanje žena, kroz pružanje podrške njihovom preduzetnièkom potencijalu i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za njihovo ukljuèivanje u preduzetništvo, što æe ujedno doprinijeti otvaranju novih radnih mjesta i razvoju sektora malih i srednjih preduzeæa i preduzetništva. »Što se tièe barijera za razvoj ženskog preduzetništva, to su prije svega i dalje duboko ukorijenjeni patrijarhalni stavovi muškaraca, ali i žena u Crnoj Gori. Rodna neravnopravnost koja se ispoljava kroz nedovoljnu politièku participaciju žena, ekonomsku nejednakost, neravnopravnu podjelu obaveza u porodici, razlike u vlasništvu nad imovinom koja dovodi žene u izuzetno težak položaj za zapoèinjanje sopstvenog posla«, navela je Šebek. Kad je u pitanju imovina, ona je saopštila da su žene vlasnice èetiri odsto kuæa, osam odsto zemljišta i 14 odsto kuæa za odmor. Šebek podsjeæa da su bez vlasništva nad imovinom šanse za dobijanje kreditne podrške za poèinjanje biznisa, zbog nemoguænosti obezbjeðenja garancije za vraæanje kredita u vidu hipoteke, svedene na minimum. »Poseban problem za žene predstavlja i usklaðivanje poslovnog i porodiènog života, nedostatak podrške porodice, kao i mali broj ustanova koje obezbjeðuju kvalitetnu kolektivnu brigu o djeci - produženo radno vrijeme vrtiæa, dnevni boravak u osnovnim školama i slièno. Tome treba dodati i niz drugih ogranièenja koja se, izmeðu ostalog, prepoznaju kroz nedovoljnu umreženost, otežan pristup informacijama i biznis prilikama«, rekla je Šebek. Za veliki broj žena preduzetništvo, kako je dodala, ne predstavlja primarni životni cilj, veæ u njega uglavnom ulaze iz nužde – kada ostanu bez posla prepoznaju ga kao naèin za obezbjeðenje egzistencije porodice. Šebek je kazala da je Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeæa institucija koja aktivnosti usmjerava na razvoj nefinansijske institucionalne podrške malom i srednjem biznisu, podizanje nivoa preduzetnièkih znanja, stvaranje sistemskog ambijenta, podršku ženama preduzetnicama, jaèanje konkurentnosti i podsticanje izvoza. U cilju jaèanja i promocije ženskog preduzetništva, Direkcija je sa Regionalnim centrom za jednakost polova - GTF iz Zagreba potpisala Sporazum o saradnji koji omoguæava prenos znanja i iskustva Hrvatske i konkretnu logistièku i struènu podršku u pripremi i izradi Strategije razvoja ženskog preduzetništva u Crnoj Gori. Od snivanja, Direkcija je realizovala brojne aktivnosti koje se odnose na stvaranje stimulativnog ambijenta za razvoj ženskog preduzetništva, kao što su okrugli stolovi, konferencije na temu ženskog preduzetništva, edukacija i istraživanja iz razlièitih oblasti. Osim izrade Strategije struèni tim Direkcija je ukljuèen u više meðunarodnih projekata koji imaju za cilj stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj ženskog preduzetništva. »Aktivnosti koje Direkcija prepoznaje kao prioritetne u buduæem periodu su kreiranje i kontinuirano unaprijeðenje podsticajnog poslovnog okruženja za žene preduzetnice, pružanje nefinansijske podrške (savjetodane usluge i edukacije) ženama koje žele da pokrenu ili su veæ pokrenle sopstveni poslovni poduhvat i unaprijeðenje statistièkog praæenja žena preduzetnica«, navela je Šebek. (kraj) bvm/jlb