Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora æe ove i naredne godine zabilježiti nešto brži privredni rast, stabilnu inflaciju i nezaposlenost, dok æe se deficit tekuæeg raèuna nešto smanjiti u odnosu na prošlogodišnji, predviðaju u Beèkom institutu za meðunarodne ekonomske studije (WIIW). U svojoj novoj prognozi za centralnu, istoènu i jugoistoènu Evropu WIIW navodi da je prošlogodišnji rast bruto domaæeg prozivoda (BDP) u Crnoj Gori iznosio 4,5 odsto, dok æe u ovoj i narednoj ubrzati na pet. Prema istoj prognozi, crnogorska stopa inflacije ostaæe do kraja posmatranog perioda na prošlogodišnjih tri odsto, a nezaposlenosti, procijenjena na osnovu istraživanja o radnoj snazi, na 30 odsto. Zvanièni crnogorski podaci za prošlu godinu su da je inflacija iznosila dva odsto, a stopa nezaposlenosti na kraju decembra 14,66 odsto. Rast BDP-a procijenjen je na šest odsto u prošloj, a na 4,1 u 2005. godini, 0,2 procentna poena manje u odnosu na podatke WIIW-a, dok ih Crna Gora za deficit platnog bilansa na godišnjem nivou još nije objavila. U WIIW-u raspolažu podacima da je crnogorski deficit na tekuæem raèunu bilansa plaæanja sa inostranstvom prošle godine iznosio 17 odsto ukupne godišnje vrijednosti proizvedene robe i usluga, a oèekuju da æe se u naredne dvije spustiti na po 15 odsto. Na osnovu podataka WIIW-a, u poreðenju sa susjedima, Crna Gora je prošle godine bila jedna od najsporije rastuæih ekonomija. Samo Makedonija je imala rast BDP-a manji od crnogorskog, jer su rezultati Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije bili bolji. Crna Gora je imala najmanju stopu inflacije nakon Albanije u kojoj je iznosila 2,3 odsto, a manju nezaposlenost imale su Hrvatska i Srbija. Viši deficit platnog bilansa ima samo BiH, dok je Makedonija jedina zabilježila višak na tom polju. Istraživanje WIIW-a obuhvatilo je i Bugarsku, Èešku, Maðarsku, Poljsku, Slovaèku, Sloveniju, Rumuniju, Rusiju, Ukrajinu, ali i Tursku i Kinu. U svim posmatranim zemljama, osim Maðarske, rast BDP-a prošle godine voðen je najprije domaæem tražnjom. Spoljna trgovina, koja ga je najviše podsticala u 2005. godini, izgubila je znaèaj i nastavila da optereæuje rast Bugarske i Rumunije. Ocjenjuje se da balkanske zemlje nastavljaju da rastu uprkos politièkom riziku i spoljnim šokovima. “Glavni izvor rasta je potrošnja, a snažno mu doprinose ulaganja. Spoljna ravnoteža i dalje je jako negativna”, ocjena je WIIW-a. Prema prognozi, brzo rastuæe cijene imovine i opadajuæe kamate zbog jake kreditne ekspanzije brinu centralne banke i izazivaju zatezanje monetarne politike. Rizici, od kojih je, kako se konstatuje, glavni povezan sa satusom Kosova, proizilaze iz politièkih problema i sumnju i vezi sa procesom EU integracija. Ukoliko njima bude dobro upravljano, procjena je WIIW-a, sve zemlje regiona æe potpisati sporazume o pridruživanju EU ili nastaviti pregovore o èlanstvu, a sa Balkana æe dolaziti donekle pozitivnije ekonomske vijesti. “Opšti utisak je da su izgledi za rast dobri, ali za stabilnost rizièni. Region u cjelini bi trebalo da bude ukljuèen u EU do 2015. godine, osim možda Kosova i Turske”, poruka je analitièara WIIW-a. (kraj) anf/kmh