Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Bruto domaæi proizvod (BDP) prošle godine je, prema preliminarnim podacima Monstata i procjenama Ministarstva finansija, porastao više od projektovanih 0,5 odsto, a oèekuje se da konaèni rezultati pokažu skok iznad jedan odsto. Iz Ministarstva finansija je saopšteno da je ta korekcija stope posljedica snažnog rasta u oblasti proizvodnje elektriène energije, rudarstva i sektoru koji pokriva aktivnosti u vezi sa nekretninama. Oni su naveli da makroekonomska kretanja na osnovu raspoloživih podataka za ovu godinu pokazuju da se crnogorska ekonomija i dalje nalazi u fazi blagog oporavka, odnosno nastavka trendova iz druge polovine prošle godine. »Pozitivna kretanja u prvom kvartalu vidljiva su kod indikatora platnog i prometa u maloprodaji, indirektnih i poreza na zarade, preraðivaèke industrije i rudarstva. Pozitivan signal je i veæi broja oglašenih radnih mjesta do aprila u odnosu na uporedni period od oko 43 odsto«, kazali su iz Ministarstva. Zabrinjavajuæi su, kako se navodi, nastavak pada kreditne aktivnosti banaka, rast vrijednosti i procenta blokiranih raèuna, kao i poveæanje poreskog duga i potrošaèkih cijena. »Kao što je predviðeno prethodnom analizom, došlo je do prilagoðavanja privredne aktivnosti u sektoru proizvodnje elektriène energije, s rekordno visokog nivoa u prethodnoj godini i poveæanja poljoprivredne proizvodnje s niske osnove«, saopštili su iz Ministarstva. Cijene su od posljednjeg prošlogodišnjeg kvartala do februara blago rasle, nakon što su u veæem dijelu prethodne godine stagnirale, dok su na godišnjem nivou ojaèale dva odsto. Iz Ministarstva su kazali da je neto priliv stranih direktnih investicija iznosio 56,3 miliona EUR, što je 24,7 odsto više od prošlogodišnjeg mjeseènog prosjeka. »Zaposlenost se stabilizovala nakon sezonskog rasta u ljetnim mjesecima i u posljednja dva mjeseca ima blagi rast. Stopa nezaposlenosti je na nivou prošlogodišnje, uz oèekivane sezonske oscilacije«, rekli su iz Ministarstva. Oni smatraju da kretanja glavnih indikatora krajem prošle i poèetkom ove godine pokazuju da su realna predviðanja o stabilizaciji privredne aktivnosti i izlasku iz recesije, ali i da se ne može govoriti o znaèajnijem rastu. Iz Ministarstva su naveli da orvi kvartal uèestvuje sa oko 23 odsto u godišnjem BDP-u, dok je najveæi udio treæeg kvartala sa oko 27,5 odsto uèešæa. U prvom kvartalu se, kako su kazali, ostvari oko 18,5 odsto ukupnih godišnjih prihoda. »Ukoliko se nastave trendovi iz posljednjeg kvartala prošle i poèetka ove godine i ne bude novih spoljnih ili unutrašnjih poremeæaja, realno je oèekivati da æe se ostvariti predviðanja o rastu BDP-a od 2,5 procenata u ovoj godini«, ocijenili su iz Ministarstva. Oporavak ekonomije æe zavisiti i od oporavka privredne aktivnosti u okruženju i zemljama EU. Susjedne i zemlje EU ne pokazuju znake bržeg rasta ekonomije, što znaèajno utièe i na crnogorsku, èiji su glavni ekonomski partneri upravo te zemlje. Oni smatraju i da æe poèetak veæih investicija u energetski sektor i gradnju turistièkih kompleksa, posebno Luštice i Porto Montenegra, znaèiti dodatni podsticaj rastu BDP-a. »Projekcije Ministarstva pokazuju da bi na svakih 100 miliona EUR novih investicija u realni sektor, BDP dodatno rastao 0,7 odsto po godini u kojoj se realizuje ulaganje«, saopštili su iz Ministarstva. Oni su kazali da, iako veæina indikatora pokazuje tendenciju oporavka u odnosu na uporedni prošlogodišnji period, ne raspolažu dovoljno preciznim podacima o kretanju veoma bitnih indikatora, kao što su strane direktne investicije, posebno grinfild /greenfield/, i zaposlenost. »S obzirom na strukturu ekonomije, veæe stope rasta moguæe su jedino uz znaèajniji priliv stranih investicija, što bi pored direktnog imalo i multiplikativne efekte na rast BDP-a kroz jaèanje sektora usluga«, objasnili su iz Ministarstva. Oni su ocijenili i da bi rast kreditne aktivnosti bio logoèan i neophodan uslov za podršku jaèanju ekonomske aktivnosti, što još izostaje. Iz Ministarstva su saopštili da je deficit lokalne samouprave u prvom kvartalu procijenjen na 860 hiljada EUR ili 0,03 odsto BDP-a. Procijenjeni deficit finansiran je prihodima od prodaje imovine, donacija, korišæenjem pozajmica i kredita iz domaæih izvora kao i depozita opština. Procijenjeni izdaci lokalne samouprave za prvi kvartal iznose 21,46 miliona EUR ili 0,68 odsto BDP-a, što je manje u odnosu na plan. Planirano je da izdaci za prvi kvartal iznose 0,91 odsto BDP-a. „Ukupni tekuæi prihodi lokalne samouprave u prvom kvartalu procijenjeni su na 20,6 miliona EUR ili 0,65 odsto BDP-a, što je manje u odnosu na planirane”, navodi se u saopštenju. Po trošnja je finansirana iz poreza, kojim je prikupljeno 12,28 miliona EUR, taksi 75 hiljada, naknada 5,67 miliona EUR, kao i ostalih tekuæih prihoda 1,9 miliona EUR. (kraj) nar/bvm