Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Rast opšteg nivoa crnogorskih cijena od 82 odsto za prethodne èetiri godine od kada je uvedena strana valuta, ne bi bio veliki problem kada bi Crna Gora imala sopstvenu monetu, smatraju predstavnici Grupe za promjene (GZP). Èlan Upravnog Odbora GZP Milenko Popoviæ je u Programu prelazne vlade za reformu monetarne politike objasnio da bi Crna Gora uvoðenjem sopstvene valute, putem devalvacije i drugim mjerama mogla izmijeniti relativni nivo cijena izvozne i uvozne robe tako što bi se pozitivno uticalo na spoljnu trgovinu, nivo privredne aktivnosti i zaposlenosti. »Prirodno je zato da se kao glavna alternativa postojeæem monetarnom sistemu javlja ona u kojoj bi Crna Gora uvela sopstvenu valutu«, ocijenio je Popoviæ. On tvrdi da je rast cijena smanjio konkurentsku sposobnost domaæe privrede na stranom tržištu, što je ugrozilo izvoz i poveæalo uvoz, pogoršalo trgovinski i platni bilans, i izazvalo dalji pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti. »Ova je nepovoljnost bila veæa jer je mala crnogorska privreda zavisna od konkurentske pozicije na stranom tržištu. Sve je to izazvalo nelikvidnost privrede i banaka, drastièno smanjenje novèane mase, rast kompenzacionih poslova i meðusobnih zaduživanja firmi, zbog èega ni potpuno uklanjanje inflacije u narednom periodu ne rješava problem«, ocijenio je Popoviæ. On je dodao da je u prethodnom periodu relativni nivo crnogorskih cijena u odnosu na strane veæ kumulativno porastao za oko 80 odsto. Popoviæ smatra da je u Crnoj Gori zbog traumatskog monetarnog iskustva iz ranih devedesetih, nastala predrasuda da se inflacija javlja samo kao rezultat prekomjerenog štampanja novca i da treba uvesti neku monetu od kredibiliteta. »Zbog toga je u Crnoj Gori, na oèekivanju rješavanja problema inflacije, bilo zasnovano i opravdavano uvoðenje njemaèke marke i kasnije eura«, smatra Popoviæ. On je dodao da je, meðutim, visok nivo inflacije koji je uslijedio drastièno ukazao na neopravdanost ovih oèekivanja. »Inflacija u Crnoj Gori je 2000. godine bila 23 odsto, 2001. èitavih 26,5, 2002. oko 9,2, i konaèno prošle oko 7,6 odsto«, podsjetio je Popoviæ. On je naveo da bi prva i najvažnija korist od uvoðenja sopstvene valute bila stvaranje preduslova za rješavanje problema monetarne i makro-ekonomske nestabilnosti. »Emitovanje sopstvene valute ne košta gotovo ništa, ako se izuzmu relativno zanemarljivi troškovi štampanja, dok se tuða faktièki mora kupiti èime se novac preusmjerava sa raznih alternativnih upotreba, prije svega sa potrebnih investicija«, ocijenio je Popoviæ. On je dodao da imajuæi u vidu da je novèana masa u trenutku razmjene njemaèke marke za euro èinila oko 30 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP) Crne Gore, predstavljala faktièki dvogodišnji iznos investicija zemlje. »Taj novac se mogao plasirati po stopi prinosa od deset do 15 odsto i zakljuèuje se da je Crna Gora, na osnovu toga, gubila tri do 4,5 odsto BDP-a«, tvrdi Popoviæ. Prema njegovim rijeèima, ovim koristima od uvoðenja sopstvene valute treba suprostaviti i odreðene troškove. »Prvi važni troškovi odnose se na samu monetarnu reformu i mogu biti ogromni i za veæe ekonomije. Ovdje se ne radi samo o troškovima štampanja i kovanja sopstvene monete i administriranja reforme veæ i o prilagoðavanju novoj valuti koje bi trpjela cijela ekonomija«, kazao je Popoviæ. Kako je navedeno u Programu, drugi važan trošak proizilazi iz moguænosti zloupotrebe sopstvene valute i instrumenata monetarne politike. »Ove moguænosti su kod nas i te kako velike posebno kada se imaju u vidu aktuelni privredni i socijalni problemi, nelikvidnost, štrajkovi, kao i da reforma vlasti, koja bi trebala da poveæa transparentnost njenog rada i odgovornost, nije ni poèela«, upozorili su predstavnici GZP. Oni smatraju da bi se u takvim okolnostima mogao ponoviti scenario iz ranih devedesetih, kada je monetarna politika služila za rješavanje socijalnih problema, finansiranje ratova, i »pljaèku naroda«. Popoviæ smatra da pristupanje monetarnoj reformi, zavisi od karaktera vlasti. »Samo odgovorna vlast može biti garancija da neæe dolaziti do zloupotreba monetarne politike. Reforma vlasti, dakle, predstavlja preduslov monetarne reforme«, konstatovao je Popoviæ. On je dodao da monetarna reforma zavisi i od perspektive za ulazak u Evropsku uniju. »Ukoliko je oèekivani rok ulaska u EU kratak, manje smisla ima uvoðenje sopstvene valute. U tom sluèaju, ne samo da je suma oèekivanih koristi od reforme manja, veæ i ulazak u EU stvara ambijent u kojem su monetarne i makroekonomske performanse sasvim drugaèije«, zakljuèio je Popoviæ. (kraj) bvm/mrd