Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Budžetski prihodi za osam mjeseci veæi su u odnosu na isti period prošle godine i na plan, dok je naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV) u julu i avgustu bila rekordna, saopštio je ministar finansija, Radoje Žugiæ. On je kazao da je Vlada danas razmatrala Informaciju o kretanju osnovnih fiskalnih parametara za prvih osam mjeseci ove godine, ali i projekciju njihovog kretanja do kraja godine, èiji cilj nije samo rebalans budžeta ili budžet. „Cilj je uvoðenje modela po kojem bismo Vladu i javnost u odreðenim vremenskim periodima informisali o kretanju kljuènih fiskalnih parametara u kvartalima ili polugodišnje, zavisno od toga kakvu dostupnost pojedinih makroekonomskih i fiskalnih paramentara imamo“, rekao je Žugiæ nakon sjednice Vlade. To æe, kako je objasnio, biti praksa koja æe voditi odgovornijem naèinu planiranja budžeta, ali i odgovornijoj potrošnji sa veæim stepenom transparentnosti. „To bi bio tehnièki rebalans odnosno korigovanje prihodnih i rashodnih pozicija, tako da ne vidim ništa sporno da se takav rebalans predloži Skupštini na donošenje, s tim što nam znaèajno ostvarenje javnih prihoda u prethodnom periodu daje širok vremenski prostor da taj rebalans ne mora biti tako brzo predložen parlamentu“, kazao je Žugiæ. On je saopštio da je znaèajno pozitivan iskorak napravljen u dijelu prihodne strane budžeta, gdje su primici za prvih osam mjeseci ove godine nadmašili uporedni period za 6,9 odsto ili u apsolutnom izrazu za 48,9 miliona EUR. Prihodi su, kako je precizirao, u periodu od januara do kraja avgusta veæi 3,2 odsto u odnosu na plan, odnosno za preko 23 miliona EUR. „Ono što je dominatno generisalo pozitivnu stranu budžeta do sada je i znaèajno veæa naplatu PDV-a. Samo u julu i avgustu ove godine smo naplatili 47 miliona EUR PDV-a, što je rekord od kada je PDV uveden u naš poreski sistem“, poruèio je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, u julu ove godine naplaæeno je 26 odsto više PDV-a u odnosu na isti mjesec prošle, dok je u avgustu naplata bila 46 odsto bolja u odnosu na uporedni period. Žugiæ je dodao da je i naplata akciza bila veæa, kao i direktnih poreza. On je podsjetio da je crnogorski bruto odmaæi proizvod (BDP) u prvom kvartalu porastao 4,3 odsto, dok je prema preliminarnim podacima u drugom tromjeseèju ojaèao 1,7 odsto. „Time i na bazi ostalih fiskalnih parametara izvodimo stopu rasta na godišnjem nivou koja bi trebalo da bude nešto viša od onoga što smo zvanièno planirali, a to je rast u procentu od 2,5 odsto“, naveo je Žugiæ. Na rashodnoj strani budžeta, kako je podsjetio, evidentirani su vanredni troškovi koji su generisali veæu potrošnju, ali i suzili zonu potrošnje za neke druge funkcije. „To su plaæene garancije za Kombinat aluminijuma (KAP) u iznosu od 103 miliona EUR i projekcija sudskih troškova koja se kreæe nešto iznad 30 miliona EUR. To jeste teret, ali ovo je na neki naèin i rješavanje ranjivosti ranijeg perioda i stvaranje zdravije platforme kada je u pitanju javna potrošnja u državi za narednu godinu“, objasnio je Žugiæ. On je saopštio da je u realtivnom izrazu nivo javnog duga smanjen. Javni dug danas, u odnosu na ono što je projekcija rasta BDP-a za ovu godinu, iznosi 51,5 odsto BDP-a. Žugiæ je, komentarišuæi projekcije do kraja godine, saopštio da æe se u odnosu na plan naplatiti nešto više od 60 miliona EUR ili u odnosu na uporedni period prošle nešto više od 100 miliona EUR. On je podsjetio da je zakonom definisano pravo za zaduženje za ovu godnu iznosilo 250 miliona EUR. „Više naplaæenih prihoda i sve racionalnosti na rashodnoj strani èine uštedu odnosno smanjivanje tog dijela zaduženja, ali negativne reperkusije plaæenih garancija i sudskih troškova svakako poveæavaju odnosno èine potrebu dodatnog javnog duga“, rekao je Žugiæ. Procjene Ministarstva finansija, kako je dodao, su da æe potencijalni dug iznositi 45 miliona EUR. „Ukoliko saberemo 250 miliona EUR sa 103 miliona EUR garancija i nešto iznad 30 miliona EUR sudskih troškova, umanjeno za procjenu novih prihoda od oko 60 miliona EUR, zatim za donacije koje æemo imati u nivou od oko osam do devet miliona EUR, depozite i prihode od privatizacije, novi potencijalni dug æe iznositi 45 miliona EUR“, precizirao je Žugiæ. Vlada æe, kako je rekao, nastaviti sa mjerama fiskalne konsolidacije. Žugiæ je naveo da je pripremljen set mjera koji se odnosi na zonu sive ekonomije, ali i na zonu zarada u javnom sektoru, koji æe uskoro predstaviti Vladi. „Pripremiæemo zakon za zarade u javnom sektoru, gdje æemo pokušati da za istu vrstu posla u javnom sektoru obezbijedimo sliène nadoknade za rad“, poruèio je Žugiæ. On je naveo da æe se sagledati i moguænost da se, kada javno preduzeæe iskazuje negativnu profitabilnost odnosno gubitak, ili kada je prezaduženo, to odrazi na nivo zarada posebno onih koji su odgovorni za upravljanje tim kompanijama. (kraj) jlb/nar