Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori postoje razlièiti podaci o broju divljaèi na lovištima, zbog èega se ne može valjano upravljati lovom, saopštila je program kooridnatorka nevladine organizacije Green Home Nataša Kovaèeviæ. NVO Green Home organizovao je okrugli sto na temu Unapreðenje zaštite lovne i zaštiæene divljaèi u Crnoj Gori, èiji je cilj da se predstave problemi i prikupe sugestije za razvoj akcionog plana za reformu lostva. „Teško je govoriti o stvarnom praæenju stanja, posebno polazeæi od toga da nezavisno inventarisanje lovne i zaštiæene divljaèi nikada nije uraðeno na adekvatan i konzistentan naèin“, kazala je Kovaèeviæ. Prema njenim rijeèima, podaci kojima raspolaže Agencija za zaštitu životne sredine i NVO Centar za zaštitu i prouèavanje ptica se u potpunosti razlikuju u odnosu na one dobijene od lovaèkih organizacija. Kovaèeviæ je objasnila da su lovaèke organizacije 2009. prebrojale 20.858 jarebica kamenjarki, dok su orintolozi izbrojali svega oko 1.200 primjeraka . Ona je kazala da ogromna nesrazmjera govori da država nema informaciju koliko je divljaèi u lovištima, pa ne može, kako je navela, valjano ni štititi i upravljati lovom. Na pitanje novinara zbog èega se razlikuju podaci u broju divljaèi na lovištima, Kovaèeviæ je kazala da je to metodologija. Ona je ocijenila da bi najispravnije bilo poništiti sve koncesione ugovore i zabraniti lov, dok se ne uradi inventarizacija i procjena lovnih vrsta, uspostavi adekvatna državna politika u ovoj oblasti, i dok se, kako je navela, ne saèini akcioni plan sa ciljem artikulacije i revitalizacije lovstva. „Jedno od kljuènih pitanja je i to na osnovu èega Ministarstvo održivog razvoja i turizma dodjeljuje mišljenja o kvotama divljaèi za odstrijel tj.inostrani lovni turizam, ako znamo da je lovni turizam skinut iz Strategije razvoja turizma 2007.godine i da se prema Zakonu o divljaèi može vršiti samo za prenamnoženu i vještaèki uzgajenu divljaè“, kazala je Kovaèeviæ. Ona je upozorila da se takva praksa mora zaustaviti dok se ne riješe kolizije strateških i zakonskih dokumenata. Kovaèeviæ je saopštila da je oko 50 odsto lovišta u Crnoj Gori bez režima upravljanja jer nijesu dodijeljena korisnicima. „Danas imamo oko 50 odsto lovišta u Crnoj Gori koja su faktièki bez režima upravljanja jer nijesu dodijeljena korisnicima“, upozorila je Kovaèeviæ. Ona je rekla da postoje èetiri lovišta koja pripadaju posebnoj namjeni i predstavljaju podruèja izuzetnih prirodnih odlika, kao što su najatraktivniji kanjoni, šume i jezerska podruèja. „Za ova lovišta na èijoj bi zaštiti trebalo da radi 30 osoba, ne postoji nikakav program upravljanja veæ godinama, niti se ostvaruje neka od funkcija zbog koje je ustanovljeno lovište posebne namjene“, poruèila je Kovaèeviæ. Državna sekretarka za zaštitu životne sredine Daliborka Pejoviæ, kazala je da je kao osnova za dalji rad u ovoj oblasti neophodna statistièka percepcija stanja u ovoj oblasti. „Oèigledno je da baratamo sa tri razlièite statistike o brojnom stanju divljaèi u lovištima: podaci Monstata, lovaèkih društava i Agencije za zaštitu životne sredine“, ocijenila je Pejoviæ. Ona je poruèila da se konaèno mora dogovoriti koja je to metodologija koja æe biti prihvaæena kao opšte pravilo. Pejoviæ je kazala da bi pronalazak te metodologije pomogao u rješavanju i dovršavanju još jednog posla Ministarstva održivog razvoja i turizma u ovoj oblasti, a to je, kako je navela, revizija Crvene liste, gdje bi trebalo pobrojati one vrste koje po broju i stanju zaslužuju poseban režim zaštite. (kraj) sel/žug