Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rješenja Vlade po pitanju privremenog kriznog poreza su dobra, ali bi trebalo razmisliti o uvoðenju drugaèijih mjera štednje, kao što je oporezovanje neproduktivnih ulaganja, ocijenio je generalni sekretar Instituta sertifikovanih raèunovoða Crne Gore (ISRCG), Igor Paviæeviæ. „Vjerujemo da su rješenja Vlade po pitanju privremenog uvoðenja kriznog poreza dobra, ali smatramo da treba uvesti i druge mjere štednje, na primjer oporezovanje neproduktivnih ulaganja ili uvoðenje drugaèijeg Pravilnika o troškovima službenog puta koji bi predvidio ukidanje nekih postojeæih troškova“, kazao je Paviæeviæ agenciji Mina-business. Novi naèin oporezivanja i obraèuna zarada poèeo je u petak, zbog èega je ISRCG prošle sedmice organizovao struèni seminar u cilju obuke profesionalnih raèunovoða. „Što se tièe novog naèina oporezivanja zarada koje su iznad limita od 720 EUR bruto, odnosno 482,41 EUR neto uveden je dodatni porez koji bi trebalo da bude na teret poslodavaca, ukoliko on poštuje radne doprinose zaposlenih, koji svojim radom omoguæavaju poslodavcu ostvarenje profita ili umanjenje troškova“, smatra Paviæeviæ. On je ocijenio da neto zaradu ne treba umanjivati, meðutim Zakon nudi razlièita rješenja. Pošto æe u državnim organima doæi do umanjenja neto zarade, Paviæeviæ vjeruje da æe veæina poslodavaca u privredi primijeniti isti model oporezivanja zbog krize, uz obavezne anekse ugovora o radu. „Kad god je u pitanju neka zakonska izmjena profesionalne raèunovoðe se trude da tu zakonsku izmjenu na kvalitetan naèin sprovedu. Raèunovoðe su itekako zainteresovane za novine, posebno kada je u pitanju obraèun zarada ili neke poreske izmjene, a to potvrðuje više od 300 prisutnih na seminaru u hotelu Ramada“, rekao je Paviæeviæ. Prema njegovim rijeèima, ni jedno zakonsko rješenje iz oblasti poreza i raèunovodstva ne bi trebalo da razmatra Skupština niti da se usvoji, ukoliko se prethodno u sklopu radne grupe koja ga predlaže, ne ukljuèe predstavnici ISRCG u ime raèunovodstvene profesije, s obzirom na to da se u praksi nailazi na veliki broj dilema, koje najbolje mogu da riješe profesionalne raèunovoðe, sa kojima se oni svakodnevno suoèavaju. Osim toga ISRCG je nosilac Uredbe Vlade Crne Gore na polju razvoja raèunovodstvene profesije. „Jedino na taj naèin, kao radna grupa, možemo zajedno sa Ministarstvom finansija prenijeti sva iskustva iz prakse, kako bi dobili što kvalitetnije zakonsko rješenje“, dodao je Paviæeviæ. On je naveo da je u oktobru prošle godine formirana radna grupa za pregovore sa Evropskom unijom (EU), koje se tièe poglavlja 6, o privrednom pravu, raèunovodstvu, reviziji i finansijskom izvještavanju. „Veæ smo dva puta bili na eksplanatorni i bilateralni skrining. Ono što je za raèunovodstvenu profesiju bitno je da je finansijsko izvještavanje usklaðeno sa meðunarodnim raèunovodstvenim standardima finansijskog izvještavanja, dok æe se razmotriti, u narednim fazama razgovora, da li æe se neke male dopune napraviti, a vezano za zahtjeve EU“, saopštio je Paviæeviæ. Jedna od novina koja bi, kako je kazao, trebalo da se uvede u novi zakon o raèunovodstvu i reviziji predstavlja i tijelo za javni nadzor revizora. „Nije problem da se to uvede u zakon, koliko je problem u formiranju tog tijela, odnosno motivisanju i angažovanju kadrova koji se bave tom tematikom, s obzirom na zahtjeve IFAC-ovog Meðunarodnog revizorskog standarda kontrole kvaliteta“, kazao je Paviæeviæ. On je objasnio da je s obzirom na to da se traže profesionalci koji su se bavili revizijom, uz uslov da se zadnje dvije do tri godine ne bave aktivno tim poslom, važno je naæi model motivisanja, jer æe njihov rad biti finansiran iz državnog budžeta. Taj problem su imale neke èlanice EU, ali su ga riješile eksternim motivisanjem eksperata za tu oblast. ISRCG se, kako je kazao, zalaže da se u nacionalni zakon uvede da profesionalne raèunovoðe sa sertifikatom i licencom o ostvarenoj kontinuiranoj edukaciji, budu potpisnici finansijskih iskaza, odnosno da se promijene postojeæi èlanovi 7 i 8 Zakona o raèunovodstvu i reviziji. „To pitanje smo postavili EU u Briselu. Oni smatraju da to nije biznis barijera, ali ostavljaju svakoj državi da o tome sama odluèi. EU jedino interesuje da drugi potpisnik finansijskih iskaza mora biti izvršni direktor ili predstavnik odbora direktora i odstupanje u tom pravcu bi bilo odstupanje od direktiva EU. Problem u potpisivanju onih koji sastavljaju iskaze, dakle, nije u EU veæ u nama i našem zakonodavstvu“, smatra Paviæeviæ. On je poruèio da ukoliko se uspije uvesti u zakon da potpisnici mogu biti samo profesionalne raèunovoðe sa sertifikatom izdatim u skladu sa nacionalnim CORS-om donijetim 2007. godine, onda æe i poslodavac morati da poštuje zakon, ali æe morati da poštuje i profesionalnog raèunovoðu. „Sadašnje zakonske odredbe po kojima je odgovoran samo izvršni direktor nijesu dobra rješenja, veæ se u zakon mora uvesti da odgovornost snosi i onaj ko je sastavio finansijske iskaze,odnosno, profesionalni raèunovoða. Na taj naèin æe se smanjiti prostor pogodan za pojavu sive ekonomije i korupcije“, zakljuèio je Paviæeviæ. (kraj) sam/bvm