Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori je od poèetka ove godine do danas registrovano 145 falsifikovanih novèanica eura, što je tri puta više nego u istom periodu prošle, saopšteno je iz Centralne banke (CBCG). Direktor Trezora Centralne banke, Todor Cicmil kazao je da je u ovoj godini u CBCG obraðeno 76 komada falsifikata apoena od pet EUR, tri od deset EUR, 14 komada od 20 EUR, 15 komada od 50 EUR, 17 komada od 100 EUR, 19 komada od 200 EUR i jedna novèanica od 500 EUR. “Tokom istog perioda prošle godine, obraðeno je 55 komada falsifikata novèanica eura, odnosno jedna novèanica od deset EUR, deset od 20 EUR, 21 od 50 EUR, 14 od 100 EUR i devet od 200 EUR”, kazao je Cicmil Pobjedi. On je rekao da se falsifikuju i kovanice. “U ovoj godini u Centralnoj banci obraðeno je 53 komada kovanica, i to 47 od dva EUR, èetiri od jednog EUR, dva od 0,5 EUR. U istom prošlogodišnjem periodu bilo je 127 komada, odnosno 97 od dva EUR, 20 od jednog EUR, deset od 0,5 EUR”, precizirao je Cicmil. S obzirom na to da je poèetak turistièke sezone, Cicmil je rekao da se tek kasnije mogu adekvatno sumirati statistièki pokazatelji za ovo ljeto. “U toku turistièke sezone, kada je priliv novca na najvišem nivou, javlja se i najveæi broj falsifikata otkrivenih u platnom prometu. Naravno, uvijek postoje izuzeci, a važno je navesti da se iz dosadašnjeg iskustva, u Crnoj Gori, najèešæe pojavljuju falsifikati dobre izrade proizvedeni u drugim zemljama”, naveo je Cicmil. U Crnoj Gori je najveæa kolièina falsifikata otkrivena 2006. godine. “Tada, odnosno prije sedam godina, uspješnom akcijom Uprave policije, tužilaštva, a uz tehnièku podršku Centralne banke, realizovana je akcija Trezor u kojoj je zaplijenjena vrijednost od 714 hiljada falsifikata EUR, kao i 100,5 hiljada USD i to prije distribucije i puštanja u promet. Najveæa kolièina falsifikata otkrivena u kanalima platnog prometa odnosi se na period 2007-2009. godine, za vrijeme najveæih stranih direktnih investicija”, podsjetio je Cicmil. Statistièki gledano, za razliku od zemalja EU, gdje su najèešæi falsifikati apoena od 20 i 50 EUR, u Crnoj Gori je situacija drugaèija. Kao turistièko-tranzitna destinacija, u kojoj je keš naèešæi naèin plaæanja, Crna Gora je više puta u prošlosti bila „oznaèena“ kao destinacija pogodna za distribuciju falsifikata eura, razlièitih apoena. S obzirom na iskustvo iz inflatornog perioda i saradnju državnih i institucija, do toga nije došlo. Za kontrolu ispravnosti novca, kako je kazao Cicmil, neophodno je poznavati originalni novac. “Neophodno je znati karakteristike zaštite koje se nalaze na njemu, kvalitetan papir, reljefna štampa, vodeni žig, zaštitna nit, hologramska traka, hologram, presijavajuæa traka, optièki varijabilno mastilo, što su samo neke od njih”, zakljuèio je Cicmil. (kraj) sam