Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori je registrovano 55 partija, od kojih su 43 aktivne, a najavljeno je i formiranje nekoliko novih politièkih subjekata. Prema podacima iz Registra politièkih partija, koje su agenciji MINA saopštili iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u Crnoj Gori su tokom prethodne godine registrovane tri nove politièke partije, dok je poèetkom ove godine u Registar upisana jedna (Pokret za Pljevlja). Najave formiranja nekoliko novih politièkih subjekata, meðu kojima je dio èlanstva Socijalistièke narodne partije (SNP) koji æe nastaviti djelovanje uz Aleksu Beèiæa, kao i novoosnovani Graðanski pokret, ukazuju na trend daljeg uveæanja broja politièkih partija. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekuliæ, smatra da veliki broj politièkih partija ne može donijeti poseban kvalitet. „Nažalost, svjedoci smo da su posljednjih godina naše kolege iz opozicije taj broj uveæale. Razloge najbolje znaju oni izmeðu sebe, mislim da se najviše radi o nekim liènim razmiricama“, ocijenio je Sekuliæ, komentarišuæi „cjepkanje“ postojeæih partija. Prema njegovim rijeèima, to je dio problema koji Crna Gora ima zato što se pažnja više posveæuje ljudima na èelu partija, nego politièkim programima. „Èini mi se da tu treba tražiti razloge toga što crnogorska opozicija nije ni iole dobra alternativa vladi“, rekao je Sekuliæ agenciji MINA. On, kako je naveo, vjeruje da æe se broj politièkih partija narednih godina svesti na „optimalan nivo“, kao i da æe pojedine partije koje „godinama tavore“ nestati sa crnogorske politièke scene. „Nadam se da æe se vremenom pokazati da veliki broj partija nema šta da traži na politièkoj sceni Crne Gore i da æe se naše kolege iz opozicije uozbiljiti i poèeti da razmišljaju o politièkim programima i o tome kako da budu ozbiljna alternativa vlasti u Crnoj Gori a ne da se svako malo dijele izmeðu sebe“, poruèio je Sekuliæ. Poslanik Demokratskog fronta (DF) Milutin Ðukanoviæ smatra da osnivanje politièkih partija nije problem, kao i da se one mogu takmièiti na izborima kada zadovolje uslove propisane zakonom. „U Zakonu o izboru odborika i poslanika postoji limit kojim je odreðeno da svaka partija za uèešæe na izborima mora da skupi èetiri hiljade potpisa pred Opštinskom izbornom komisijom“, objasnio je on, dodajuæi da ko god skupi taj broj treba da se takmièi na izborima. „I nikakav problem nije oko broja politièkih partija“, ocijenio je Ðukanoviæ. Komentarišuæi razloge nastajanja novih i podjela u postojeæim partijama, on je kazao da je svakome ko ima drugaèije stavove dozvoljeno da proba. „Ima raznih razloga, neko drukèije vidi stvari. Oèigledno je da sad svako ima svoj politièki pogled, želi da se konstituiše i da proba“, rekao je Ðukanoviæ agenciji MINA. Prema njegovim rijeèima, kada se potpisi budu prikupljali pred Opštinskom izbornom komisijom, svako ko uspije da sakupi predviðeni broj potpisa može i treba da uèestvuje na izborima. „I nije nikakav problem, tada neæe biti rasipanja glasova“. Poslanik Liberalne partije, Andrija Popoviæ, s druge strane, broj od 55 partija u odnosu na velièinu države i broj stanovnika, vidi kao iznenaðenje. „Za mene je veliko iznenaðene osnivanje tolikog broja partija na tako malom politièkom tržištu kao što je crnogorsko. Nièu kao peèurke poslije kiše, što bi se reklo“, poruèio je on. On, kako je naveo, nije siguran da li je to dobro za dalju demokratizaciju Crne Gore. „Vidjeæemo kako æe se partije ponašati na sljedeæem izbornom procesu“. Prema rijeèima Popoviæa, partije æe se grupisati u samo nekoliko kolona kako bi uspjele da proðu cenzus. „Izgleda da je i postalo profitabilno osnivati partije. To mi je neko jedino logièno objašnjenje, jer ovdje se dešavaju i podjele partija“, ocijenio je on. To je posljedica, kako je naveo, viška liènih sujeta i ambicija kod pojedinaca koji pokrenu „dio ljudi koji su im bliski i tako dolazi do osnivanja novih partija“. Osnivanje novih i podjele postojeæih partija najviše, kako smatra Popoviæ, koristi DPS-u. „Koja jeste imala jednu podjelu ranije na DPS i SNP, ali od tada kod njih na vidiku nema podjele. Tako da æe oni ostati homogeni i mobilni za izlazak na ostale izborne procese“, kazao je Popoviæ, dodajuæi da su svi ostali, kako je naveo, gubitnici. On je podsjetio i na raskole koji su se desili u Liberalnom savezu, a potom i u Liberalnoj partiji, ocjenjujuæi da „to sve pokreæu ljudi koji imaju višak sujete i misle da æe napraviti èudo“. „Svaka partija koja se raspadne biæe daleko gora nego što je bila prije toga“, zakljuèio je Popoviæ. Profesor Zoran Stojiljkoviæ, komenatrišuæi postojanje velikog broja i trend cjepkanja postojeæih i nastajanja novih partija, kazao je da „imajuæi u vidu i veæ tradicionalnu ljubav Crnogoraca prema politici ne iznenaðuje podatak da na nešto više od pola miliona biraèa ima svih 55 registrovanih partija“. Prema njegovim rijeèima, opozicioni subjekti svoju politièku ponudu svode uglavnom na kritiku vlasti bez jasne politièke alternative, otvarajuæi povremeno i politièki naplativo pitanje nacionalnih odnosa. „Zato ne deluje èudno da nove opozicione partije nastaju najèešæe podelama unutar "starih" opozicionara, pri èemu logièno više preraspodeljuju sopstvene biraèe i glasove nego što zahvataju biraèki rezervoar vladajuæe stranke“, objasnio je Stojiljkoviæ. Parlamentarni izbori 2012. godine i njihovi rezultati doveli su, kako je naveo, do stanja u kom i koalicija DPS-SDP nema parlamentarnu veæinu i mora da stvara postizbornu vladavinsku koaliciju sa grupom etnièkih i regionalnih stranaka. „Time, partijski sistem Crne Gore, bar formalno prestaje da bude sistem sa dominantnom strankom“, ocijenio je Stojiljkoviæ. Posljednje trzavice na liniji DPS - SDP, na jednoj, kao i prekonponovanje opozicije i tendencija nadilaženja politièkog rova srpsko - crnogorske podele, na drugoj strani , govore u prilog, kako je naveo, ocjeni o "odmrznutim podjelama, dinamiziranju politièkog života i moguæim izmjenama politièkih i izbornih partnera“. „Krizom rašireno nezadovoljstvo socijalnim položajem veæine graðana i izražena podjela na tranzicione gubitnike i dobitnike, svijest o raširenosti korupcije i pretjeranom uplivu logike politièkih, partijskih interesa i razloga u sve pore života jesu indikatori potrebe za prerazvrstavanjem i na partijsko- politièkoj sceni“, kazao je Stojiljkoviæ agenciji MINA. (kraj) sel