Podgorica, (MINA) – Podrška otvaranju pregovora sa Briselom u rezoluciji o Crnoj Gori zasnovana je na rezultatima države, kojih ne bi bilo bez politièke volje i spremnosti za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, smatra ministar pravde i ljudskih prava Duško Markoviæ. On je, na zatvaranju konferencije Modeli zakonskih rješenja u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, naveo da je Evropski parlament (EP) juèerašnjom rezolucijom preporuèio otvaranje pregovora o èlanstvu Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) u junu, dodajuæi da ta odluka nije zasnovana na politièkoj volji Brisela, veæ na rezultatima koje smo postigli u prethodnom periodu. “Jer, ako imamo u vidu da je Crna Gora prva zemlja kandidat, sa kojom æe pregovori biti otvoreni poglavljima 23 i 24, onda je jasno da su rezultati u oblasti vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije bili naša glavna preporuka za otvaranje pregovora”, poruèio je Markoviæ, saopšteno je iz Vladinog Biroa za odnose sa javnošæu. Tih rezultata , smatra on, ne bi bilo da nije bilo 2strateški kreirane, taktièki razraðene i operativno realizovane politièke volje i institucionalne spremnosti za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije”. “Bio bih neiskren kada bih kazao da ovakvu odluku nismo oèekivali. Pozitivne vijesti iz Brisela nijesu nas iznenadile ni kada smo dobili status kandidata, ni kada smo dobili datum pregovora, pa ni sada, kada se veæ uveliko pripremamo da proces pregovora otpoènemo i formalno”, naveo je Markoviæ. Prema njegovim rijeèima, taj proces je, suštinski, veæ poèeo, multilateralnim skriningom u poglavljima 23 i 24, poèetkom ove sedmice u Briselu. “Crna Gora je poèela da sprovodi evropsku agendu u ovoj oblasti još u pret-pregovorima, ispunjavajuæi sedam kljuènih kriterijuma iz Mišljenja o aplikaciji za èlanstvo u EU. To je obilježilo prošlu godinu, u tome znaku protièe i ova, a stepen naše posveæenosti i intenzitet rada se ne smanjuju, naprotiv”, ocijenio je on. Markoviæ je kazao da je u tom duhu organizovana i naša konferencija, a multitematski koncept i interaktivni rad rezultirali su, kako je rekao, kvalitetnim preporukama za unaprjeðenje crnogorskog zakonodavstva. “Kada je rijeè o finansijskim istragama, prepoznata je potreba precizinijeg definisanja nadležnosti za voðenje finansijskih istraga, preporuèeno je razmatranje moguænosti formiranja posebne jedinice u okviru Poreske uprave, koja bi samostalno vodila finansijske istrage, a èiji zadatak bi bio da se u punom kapacitetu bavi finansijskim istragama vezanim za oblast poreskih kriviènih djela”, dodao je Markoviæ. Konstatovana je, kako je kazao, neophodnost stvaranja mreže, odnosno baze podataka i moguænost pristupa tim podacima od strane organa koji se bave finansijskim istragama, uz poštovanje principa tajnosti istih, kao i jaèa i efikasnija meðuinstitucionalna saradnja. “Sugerisano je da Uprava policije ima veæe uèešæe u finansijskim istragama. Prepoznata je potreba za obezbjeðenjem dodatnih finansijskih sredstava za sprovoðenje finansijskih istraga”, rekao je Markoviæ. Prema njegovim rijeèima, na planu oduzimanja imovine steèene kriminalom preporuèeno je stvaranje uslova za najveæi moguæi stepen autonomije organa nadležnog za upravljanje oduzetom imovinom. “Sugerisana je izmjena Zakonika o kriviènom postupku, èijim je èlanom 95 predviðen izvršni postupak, kao naèin preuzimanja imovine, a imajuæi u vidu da postojeæim rješenjem u Crnoj Gori faktièki postoje dva postupka, što je izolovan i jedinstven primjer u regionu”, saopštio je Markoviæ. Konstatovana je i neophodnost razrade modela upravljanja, kroz izmjene i dopune postojeæeg Zakona o staranju i upravljanju oduzetom imovinom. “U oblasti tužilaèko-policijske saradnje prepoznata je potreba daljeg unaprijeðenja mehanizama meðunarodne saradnje i meðunarodne kriviène pomoæi sa državama regiona i šire, ne samo na državnom veæ i institucionalnom nivou zakljuèivanjem novih memoradnuma o saradnji izmeðu policija i tužilaštva Crne Gore sa policijama i tužilaštvima regija i šire, kao i preispitivanjem postojeæih memoranduma o saradnji”, dodao je on. Konstatovano je, kako je naveo, da položaj, nezavisnost i jedinstvo državnog tužilaštva nužno mora imati ustavne garancije. “Prepoznata je potreba izmjene zakona u pogledu kataloga kriviènih djela korupcije obuhvaæenih zakonom o izmjenama i dopunama zakona o sudovima Crne Gore, svoðenjem ovih kriviènih djela na korupciju na visokom i višem nivou”, rekao je Markoiæ. Prema njegovim rijeèima, prepoznata je potreba izmjene Zakonika o kriviènom postupku produženjem trajanja mjera tajnog nadzora do godinu dana kao i pritvora u istrazi do godinu , za krivièna djela organizovanog kriminala. “Preporuèeno je zakljuèivanje protokola o zajednièkom radu policije i tužilaštva, treba da sadrži niz oblika i formi postupanja policije, meðusobnog kontakta i saradnje, sa ciljem unaprjeðenja koordinacije rada, podjele poslova i jedinstvenih metoda rada i saradnje na cijeloj teritoriji države”, pojasnio je Markoviæ. On je saopštio i da je sugerisana afirmacija alternativnih oblika rješavanja kriviènih predmeta, u kom pravcu je institut sporazuma o priznanju krivice dao dobre rezultate, a može biti funkcionalan i u pogledu priznanja nezakonito steèene imovine. (kraj) boj