Budva, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski makroekonomski pokazatelji za prošlu godinu su bili veoma dobri, ali je pred njom još nekoliko izazova, poput »zatezanj«a fiskalne i monetarne politike, ocijenjeno je danas na ekonomskoj sesiji kojom je nastavljen Kran /Crans/ Montana forum u Miloèeru. Uèesnici sesije su zakljuèili da je prošla godina bila pozitivna za crnogorsku ekonomiju, a kao dokaz za to su naveli rast bruto domaæeg proizvoda od èetiri odsto, relativno nisko uèešæe duga u njemu i prihvatljiv nivo inflacije. »Pred Crnom Gorom ima još izazova i trend je i dalje neodrživ na duži rok. Fiskalna i monetarna politika se moraju zategnuti da bi se poveæala konkurentnost zemlje«, kazao je viši ekonomista Obavještajne ekonomske jedinice Velike Britanije Metju Šinkman /Matthew Shinkman/. Prema njegovim rijeèima, treba popraviti i režim poreza i regulatorni sistem, poveæati otvorenost tržišta i zaštititi Crnu Goru od rizika. Saopšteno je i da je privatizacija imala pozitivne rezultate, s obzirom na to da su tri velika preduzeæa dobila novog vlasnika. Izvšni direktor Maðar telekoma, koji je od prošle godine veæinski vlasnik crnogorskog, Elek Štraub /Straub/, smatra da je veliki doprinos privatizaciji imao ulazak njegove kompanije na crnogorsko tržište. »Ta privatizacija imala je veliki uticaj i na našu kompaniju i na crnogorsku ekonomiju. Nakon tri godine stagnacije, prihodi Maðar telekoma su poveæani za preko tri odsto, èemu je doprinijela kupovina Telekoma Crne Gore, koja je uticala i na dinamizaciju našeg poslovanja«, rekao je Štraub. On tvrdi da je privatizacija Telekoma ubrzala razvoj mobilne telefonije u Crnoj Gori i uticala na bolje poslovanje kompanije. »Telekom je kompanija koja je, bez obzira što je u vlasništvu stranog investitora, ostala dio crnogorske privrede«, ocijenio je Štraub. On oèekuje da æe tržište telekomunikacija u Crnoj Gori rasti brže od ostalih, a objasnio je da je to jedan od razloga opredjeljivanja Maðar telekoma za kupovinu ovdašnje telekomunikacione kompanije, uz makroekonomsku stabilnost i euro kao zvaniènu valutu. Štraub je najavio da æe Maðar telekom uvoditi evropske standarde u crnogorski telekomunikacioni sektor. Èlan evropskog parlamenta iz Maðarske i izvjestilac za pitanja pomoæi Evropske unije, Ištvan Sent Ivanji /Szent-Ivanyi/ je kazao da je Crna Gora sada, nakon poèetka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, u kritiènoj i ozbiljnoj fazi s obzirom na nesaradnju sa Hagom druge èlanice Državne zajednice. »To utièe i na Crnu Goru i njen odnos sa EU. Referendum o državnom statusu æe možda riještiti taj problem. Mi æemo možda biti akcionari crnogorske buduænosti i zainteresovani smo da uèestvujemo u tom procesu«, naveo je on. Ivanji je objasnio da EU trenutno priprema novi režim korištenja pomoæi u okviru predpristupnih fondova za potencijalne kandidate, koji æe važiti od naredne godine. EU æe i decentralizovati implementaciju pomoæi u Crnoj Gori od naredne godine. On je dodao da æe pomoæ iz takozvanog IPA programa u narednoj godini biti smanjena za zemlje potencijalne kandidate i to za 21 odsto odnosno za 27 EUR po glavi stanovnika. »Novi kandidati imaæe na raspolaganju manje novca nego dosasadašnji, ali Evropski parlament ima snažnu volju da poveæa taj iznos. Ako ste dovoljno pametni ne možete izgubiti novac koji vam se nudi«, smatra on. Ivanji je dodao da æe EU ukoliko ne bude dovoljno novca u fondovima podrške tjesnije saraðivati sa meðunarodnim finansijskim institucijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka. Saradnik bankar u EBRD Danica Kilibarda Jevtiæ je najavila da æe ta institucija pomagati razvoj preduzetništva u oblasti turizma i infrasturukturne projekte u Crnoj Gori, što je i do sada radila. »Infrastrukturni projekti imaju veliki prioritet, a za razvoj turizma postoje perspektive«, smatra ona. Profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Veselin Vukotiæ ponovio je da Crna Gora mora da mijenja koncept razvoja u uslovima globalizacije i pristupanja EU. On je ocijenio da treba napustiti koncept razvoja fokusiran na državu. Vukotiæ je mišljenja da dominantna moæ države i politièkih partija treba da bude smanjena i prepuštena preduzetništvu i ekonomskim slobodama. »To mora biti ustavno riješeno. Ustav nezavisne Crne Gore mora biti osnova za razvoj preduzetništva, a ne politièke ekonomije«, rekao je Vukotiæ. On je ponovio da se zalaže da uvoðenje predsjednièkog sistema, kao i za Crnu Goru kao mikrodržavu. Crba Gora treba, kako je dodao, da umjesto sadašnjih 15 ima pet ministarstva i da bude mala efikasna država. Ministar ekonomije Slovenije Andrej Vizijak saopštio je da je saradnja Crne Gore i njegove zemlje veoma dobra, posebno na ekonomskom planu, i da æe predstavnici dvije države raditi na unaprjeðenju svih oblika. Slovenci su, rekao je on, njaznaèajniji investitor u Crnoj Gori, posebno u oblasti turizma i energetike, a ukupni obim robne razmjene u prošloj godini je iznosio 96,45 miliona EUR, što je preko sedam odsto cjelokupne crnogorske. Slovenija je treæi trgovinski partner Crne Gore, nakon Srbije sa Kosovom i Italije. »Došlo je do velikih pomaka u uravnoteženju robne ramjene – 2004. godine odnos slovenaèkog izvoza prema uvozu iz Crne Gore bio je 20,4 naprema jedan, dok je prošle bio 2,3 naprema jedan«, naveo je on. Prema podacima koje je saopštio Vizijak, izvoz Slovenije u Crnu Goru prošle godine je iznosio 66,8 miliona, a uvezena je roba vrijednu 29,6 miliona. On oèekuje rast izvoza crnogorskih proizvoda u Sloveniju, na osnovu èega æe ta zemlja pomoæi prodiranju robe iz Crne Gore na tržište EU. Slovenija je prošle godine investirala u Crnu Goru preko 22 miliona EUR i na treæem je mjestu nakon Maðarske i Britanije. U 2004. Slovenija je bila prvi investitor. »Prisutnost Slovenije u Crnoj Gori je sve veæi. Brojni slovenaèki turisti dolaze u Crnu Goru, a u taj sektor treba sve više ulagati za šta se stvaraju moguænosti. Slovenija æe se zalagati za širenje EU na zapadni Balkan, jer je to i njen interes, pošto u region izvozi 17 odsto proizvoda i plasira 60 odsto dirktnih investicija«, kazao je Vizijak. (kraj) kmh/anf