Beograd, (MINA) – Èlan Ustavne potkomisije Boško Ristiæ izjavio je danas da je poèetak rada tog tijela pokazao da su namjere pojedinih èlanova da se stvar politizuje. »Predstavnik Narodne stranke Savo Ðurðevac tražio je da se izjasnimo o izjavama crnogorskog premijera Mila Ðukanoviæa u parlamentu prilikom izbora za premijera Crne Gore o buduæem statusu Crne Gore i buduænošæu i opstanku jedne državne zajednice«, kazao je Ristiæ agenciji MINA. On smatra da ta pitanja koja nijesu vezana direktno za rad Ustavne komisije i Potkomisije i koji izlaze iz mandata Ustavne komisije, samo otvaraju politièke rasprave koje onemoguæavaju adekvatnu atmosferu za rad. »Bojim se da æe se takvo ponašanje nastaviti na Komisiji, jer je možda nekom cilj da se ovaj postupak razvlaèi u nedogled kako bi se oèuvale pozicije na saveznom nivou«, naglasio je Ristiæ. On je kazao, da osuðuje takav metod i naèin rada kada se politikom ucjena iznuðuju izjašnjavanja o stvarima koja nijesu direktno vezana na sadržinu zakona i Povelje. »Tu smo da štitimo interese parlamenata koji su nas delegirali, a ne da komentarišemo dnevne i politièke izjave legitimnih predstavnika i u Srbiji i u Crnoj Gori. Svaki politièar ima pravo da svoje stavove iznosi i legitimni su svi naèini demokratske borbe«, smatra Ristiæ. Prema njegovim rijeèima postoje suprostavljena mišljenja koja su takoðe legitimna, ali Ustavna komisija nije nadležna da o tome odluèuje ili se izjašnjava. »Smatram da Demokrtaska stranka Srbije neæe insistirati na izjašnjavanju ukoliko to može da ugrozi rad Potkomisije i Komisije. Mislim da su oni dovoljno politièki odgovorni pred graðanima Srbije, da uèine sve da se stvori atmosfera za rad, a ne atmosfera podjela i onemoguæavanja normalnog rada«, istakao je Ristiæ. On je dodao da æe, ukoliko NS napusti Potkomisiju, to biti njihov lièni èin i njihova odluka. »Ako to urade treba da snose politièku odgovornost za to, jer je onda oèigledno da iz èisto politièkih i partijskih razloga opstruiraju rad u Ustavnoj komisiji«, naveo je Ristiæ. On je rekao da je na današnjoj sjednici saopšteno da jedan dio èlanova smatra da su države èlanice iskljuèivo nadležne da svojim zakonima regulišu naèin izbora poslanika. »Oèekujem da doðemo do rješenja oko ostalih pitanja koja su ostala otvorena i da se izaðe pred Komisijom koja bi danas mogla da usvoji neko od ponuðenih rješenja i na taj naèin dobijemo konaèan tekst ustavnog zakona«, zakljuèio je Ristiæ. (kraj) vup/sim