Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Riziène državne garancije su na nivou od oko pet odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), pa i da se sve aktiviraju Crna Gora bi opet bila znaèajno ispod prosjeka zaduženosti u Evropskoj uniji, saopštio je veèeras premijer Igor Lukšiæ On ipak vjeruje da se neæe aktivirati sve riziène garancije, podsjeæajuæi da je Vlada u srijedu otplatila garancije za kredit nikšiæke Željezare kod Kredi Svisa /Credit Suisse/ od 26,3 miliona EUR. »Hrabri me što taj zajam nije bio angažovan za dnevnu potrošnju, veæ je iskorišæen za instaliranje veæeg dijela opreme i novog tehnološkog procesa koji Željezaru treba da tehnološki unaprijedi na naèin da uz dodatne investicije, koje su neophodne da se to zaokruži, ona bude u stanju da vrlo konkurentno proizvodi specijalne èelike«, rekao je Lukšiæ Televiziji Crne Gore. On je kazao da je u sluèaju Željezare možda napravljena greška, jer je tokom privatizacije previše voðeno raèuna o socijalnom momentu. «Prije nekoliko godina na stolu smo imali više ponuda i izabrali onu koja je podrazumijevala ostanak najveæeg broja radnika. Imali smo ponude i grèkog i njemaèkog partnera koji su zahtijevali da u tom trenutku ne bude više od 600 zaposlenih«, podsjetio je Lukšiæ. Vlada je, kako je dodao, tada smatrala da je to previše radikalno smanjenje zaposlenih kojih je tada u Željezari bilo preko dvije hiljade. »Nažalost, sada smo došli u tu fazu, ali kada bi tada pitali veæinu, svi bi rekli moramo saèuvati radna mjesta. Možda smo tada napravili grešku«, rekao je Lukšiæ. Ponude na tenderu za Željezaru, u septembru 2006. godine, osim Montenegro spešlti stilsa /Speciality Steels/, bila je dostavila i grèka firma Sidenor Stil prodakts menjufekèuring kompani /Steel Products Manufacturing Company/ i njemaèka kompanija Maks Ajher /Max Aicher/. MNSS je ponudio za akcije nikšiæke fabrike 5,2 miliona EUR, 117 miliona EUR investicija, kao i poveæanje obima proizvodnje od 180 hiljada tona u 2007. godini, do 600 hiljada u ovoj. Ta kompanija pnuudila je i da zadrži hiljadu i po radnika u narednih pet godina i zaposli 100 novih. Grèki Sidenor nudio je pola miliona EUR za akcije Željezare, 40 miliona za investicije, a sa maksimalno 950 radnika proizvodio bi 500 hiljada tona èelika godišnje. Maks Ajher je za akcije ponudio 4,5 miliona EUR, a za investicije 30 miliona. Startovao bi sa 1,5 hiljada radnika, a do ove godine bi broj zaposlenih smanjio na manje od hiljadu. Planirana godišnja proizvodnja iznosila bi 400 hiljada tona. Željezara je do 2005. godine bila vlasništvo firme Midlend risorsis /Midland Resources/, koja ju je iznenada napustila nakon 16 mjeseci upravljanja. Govoreæi o privatizaciji Elektroprivrede (EPCG), Lukšiæ je pojasnio da kada je ranije kazao da je pitanje vlasništva sekundarno u odnosu na implementaciju ugovora, nije oznaèavao pitanje da li država treba da zadrži veæinsko vlasništvo. »To pitanje se ne rješava sada i ne treba da doðe na dnevni red prije 2015. godine«, saopštio je Lukšiæ dodajuæi da ne zna zbog èega je pitanje sad otvoreno. »To nije pitanje za mene, veæ za one koji ga otvaraju«. Prema njegovim rijeèima, ono što se dešava u posljednje dvije godine od dolaska Italijana znaèajno remeti moguænosti da se ostvare ciljevi koji su im nametnuti. On smatra da profitni cilj treba postaviti realno, u situaciji kada je italijanskoj kompaniji A2A zacrtano da imaju 40 miliona EUR profita, a onda se u meðuvremenu znaèajno obore cijene, u posljednje dvije godine skoro 30 odsto. »Ne kažem da treba vratiti cijene na više, nego profitni cilj posatviti realno«, naveo je Lukšiæ. Treba, kako je dodao, biti fer, jer ako nije tako oko najveæih projekata, onda æe investitori zaobilaziti Crnu Goru. »Ako smo fer, 2015. godine æe postojati nekoliko scenarija, mi æemo vidjeti da li su ispunili ili ne, i u tom trenutku æe se aktivirati neki od njih. Ne mogu kazati da sam u ovom trenutku iz sviha aspekata zadovoljan naèinom upravljanja A2A, mislim da su trebali da ulože više ljudskih resursa, odreðene projekte brže da pokrenu, brže da krenu sa odreðenim investicijama«, kazao je Lukšiæ. »Tu im možemo davati negativne poene, ali ne želim da se stekne utisak i da neko po Evropi prièa kako je Vlada Crne Gore, žargonski reèeno, zavrnula investitora«. (kraj) bvm